Sveti Prorok Avakum

Žitije

Sveti Prorok Avakum živeo je u sedmom veku pre Hrista, u vreme kada je Judejsko carstvo tonulo u duhovnu krizu, a na horizontu istorije već se nazirala senka vavilonske sile koja će zgaziti Jerusalim i odvesti Jevrejski narod u ropstvo. Poticao je iz levitskog plemena Simeona, a po crkvenoj predaji bio je sin žene Sunamitke koju je prorok Jelisije podigao od mrtvih. Ova detalj, bio on istorijski ili tipološki, sugestivno upućuje na Avakumov živi odnos s blagodaću Božjom koja ga je pratila od mladosti.

Avakumova proročka knjiga kratka je — svega tri poglavlja — ali izuzetno bogata teološkim sadržajem i poetičnom snagom. Ona počinje dirljivim dijalogom između proroka i Boga: Avakum se smelo žali Gospodu na nepravdu koja vlada na zemlji, na nasilje jakih nad slabima, na ćutanje Božje pred bezakonjem. Bog mu odgovara objavljujući dolazak Vavilonaca kao oruđa Svoga suda nad odmetnutim Izrailom, ali zatim proroku razotkriva da ni sama gordost Vavilona neće ostati nekažnjena, jer „pravednik će živeti verom svojom” — reč koja će apostol Pavle preuzeti kao srž jevanđelske poruke.

Vrhunac Avakumove knjige jeste treće poglavlje — svečana molitva i psalamska vizija u kojoj prorok sagledava Boga koji dolazi s juga, s gore Farana, obavijen slavom i sjajem. Ova teofanija je jedna od najuzvišenijih pesama u celokupnoj Svetom Pismu Staroga Zaveta i oduvek je zauzimala posebno mesto u pravoslavnom bogoslužju. U Jutarnjoj službi sedme pesme kanona peva se upravo iz Avakumove molitve; pesma sedma i osma kanona zasnovane su na Avakumovim rečima. Pravoslavna crkva ga stoga smatra ne samo proreačkim glasom već i uzornim bogomoljivcem čija reč i dalje odzvanja u hramu.

Predanje Starog Zaveta i kanonske knjige deuterokanonskih spisa svedoče o još jednom Avakumovom podvigu: anđeo Božji uzeo je proroka za glavu i preneo ga u Vavilon, gde se prorok Danilo nalazio u lavljoj jami, da bi mu doneo hranu. Ovaj prizor, sačuvan u knjizi Bel i Zmaj (grčki dodatak Knjizi Danilove), govori o Avakumovoj potpunoj predanosti Bogu koji ga koristi kao Svog poslanika čak i kada sama priroda mora biti pređena. Crkva je ovaj događaj oduvek tumačila tipološki: kao najavu đakonskog i svešteničkog poziva da nose Hrista — Hleb Života — onima koji su u stradanju i tami.

Mošti proroka Avakuma pronađene su za vreme cara Teodosija Velikog, u mestu Kiliju u Palestini, zajedno s moštima proroka Miheja. Prenošenje moštiju proslavlja se istoga dana, 2. decembra, u spomen na obnovu i potvrdu starih proroka koji su prethodili Hristovom dolasku. Avakum je u pravoslavnoj ikonografiji prikazivan kao starac u dugoj haljini, s rotulom u ruci, često s natpisom iz svog proroštva o Bogu koji dolazi u slavi.

Tropar (glas 2)

Prorok Tvoj Gospode, Avakum, upominjajući se o Tvojoj milosti, divan videnjem neizrecivim pomaza otkrivenje, videvi daleko dolazak Tvoj i proglasi Tebe od gore gustosenjkovite: slava sili Tvojoj Gospodi.

Kondak (glas 4)

Prorok Božji Avakum, stojeći na stražarnici duhovnoj, glas Gospodnji ču i objavi: iz juga, s gore gustosenjkovite dolazak Hristov Bogočoveka. Mi pevamo Njemu, jedinom Bogu naš.

O slavi

Sveti Prorok Avakum nije u srpskom narodu raširen kao krsna slava, ali njegovo ime i proroštvo žive u crkvenoj tradiciji kroz bogoslužbene pesme kanona Jutarnje, koje su zasnovane na njegovim rečima.