Sveti Nektarije Eginski

Žitije

Sveti Nektarije Eginski, čudotvorac i jedan od najvoljenijih svetitelja savremene Grčke i celokupnog pravoslavnog sveta, rodio se 1. oktobra 1846. godine u Silivrii, u Trakiji, kao Anastasije Kefalaš. Odrastao je u skromnoj porodici i od detinjstva pokazivao izuzetnu bogoljubivost. Po predanju, još kao dečak pisao je pisma Hristu, moleći Ga za pomoć u siromašnoj porodici.

Posle završenih teoloških studija u Atini, Nektarije je otišao na ostrvo Hios gde je primio monaški postrig. Privukavši pažnju Patrijarha Aleksandrijskog Sofronija IV, premešten je u Aleksandriju gde je zaređen za đakona, potom za sveštenika, a 1889. godine posvećen za episkopa Pentapolisa. Svuda je ostavljao utisak čoveka duboke molitve i iskrenog pastirskog žara.

Međutim, ubrzo počinju njegova iskušenja. Zavistnici koji su se bojali njegovog uticaja i ugleda pokrenuli su klevetničku kampanju pred Patrijarhom, prikazujući ga kao ambicioznog i nepodložnog hijerarhiji. Patrijarh Sofronije IV, ne proverivši optužbe, razrešio ga je dužnosti i naredio da napusti Egipat. Nektarije je ovo primio bez žalbe i gorčine, prihvativši nepravdu sa hrišćanskim strpljenjem kakvo bi inače samo sveci mogli da podnesu.

Vrativši se u Grčku, suočio se s novim odbijanjima: više episkopija nije ga htelo primiti u svešteničku službu, jer su se crkveni dostojanstvenici bojali da prime čoveka kojeg je Patrijarh udaljio. Živeo je u siromaštvu, pišući bogoslovske rasprave i stihovane himne Bogorodici, dok mu je konačno Ministarstvo prosvete poverilo upravu Rizarionske bogoslovije u Atini (1894). Tu je ostao punih četrnaest godina, vaspitavajući generacije sveštenika s neumornom pažnjom i ljubavlju.

Na kraju života ostvario je davnu želju: povukao se na ostrvo Eginu i tu pomogao osnivanje ženskog manastira Svete Trojice, kojim je upravljao do kraja. Zadnje mesece proveo je u bolnici u Atini, gde je i upokojio se 9. novembra 1920. godine. Po predanju, kada su skidali s njega bolnički ogrtač da obuku drugog bolesnika, taj čovek koji je decenijama patio od paralize odmah je ustao i prohodao — Nektarijeva sveta sila delovala je odmah posle upokojenja.

Kanonizovan je 1961. godine, a od tada su se čuda umnožila do nebrojivih svedočanstava: ozdravljenja od raka i teških bolesti, spasenja od beda i iskušenja. Svaki dan na Egini pristižu hodočasnici iz cele pravoslavne ekumene. Srpski pravoslavni vernici posebno ga poštuju kao zagovornika pred Bogom, kome se mole za telesna i duhovna ozdravljenja.

Tropar (glas 1)

Smirenja i krotkosti živim obrazom bio si, sveti Nektarije, pastir Pentapolisa; klevete i nepravde strpljivo podnese i Bogu se proslavi. Moli Ga, čudotvorče, da spase duše naše.

Kondak (glas 1)

Kao zvezda iz Trakije zasija si, sveti Nektarije, i na Egini kao ognjeni stub uspravi se. Ozdravljaš bolesnike, utešavaš žalosne i moliš Hrista za nas; toga radi te slavimo, zagovornika vernoga.