Sveti Apostol Timotej

Žitije

Sveti Apostol Timotej rodio se oko 17. godine po Hristu u Listri, gradu u oblasti Likaonija u Maloj Aziji. Otac mu je bio Grk neznabožac, a majka Jevrejka po imenu Evnika, verna hrišćanka još od ranih dana propovedi apostola Pavla. Njegova baka Loida bila je jedna od prvih hrišćanki u Listri, žena duboke vere koja je odgajila Evniku, a Evnika u toj istoj veri odgojila Timoteja — o čemu apostol Pavle piše s vidnim ganućem u Drugoj poslanici Timoteju: „Sećam se iskrene vere tvoje, koja je najpre živela u baki tvojoj Loidi i materi tvojoj Evniki, i ubeđen sam da i u tebi.” (2 Tim 1, 5).

Apostol Pavle upoznao je Timoteja za vreme prvog misionarskog putovanja, kada je obišao Listru i okolne gradove. Ugledavši mladića koga su tamošnja braća toplo preporučivala, Pavle ga je uzeo za saputnika i pomazan u veru ređanjem ruku. Odtada je Timotej bio Pavlov najbliži i najverniji drug u apostolskim trudovima — putovao je sa njim kroz Makedoniju, Atinu, Korint, Efes, bio slat kao izaslanik u najosetljivijim crkvenim situacijama. Pavle ga naziva „sin moj ljubljeni i verni u Gospodu” (1 Kor 4, 17), „saradnik moj” (Rim 16, 21), „brat naš” (2 Kor 1, 1). Retko je u istoriji Crkve zabeleženo toliko lično privrženosti između apostola i učenika.

Timotej je prisustvovao hapšenju apostola Pavla i delio s njim brige oko mladih crkvenih opština razbacanih po čitavoj Maloj Aziji i Grčkoj. Kada je Pavle bio zatvoren u Rimu, Timotej mu je bio desna ruka. Upravo iz rimskog zatvora Pavle mu je uputio Drugu poslanicu Timoteju — svoju duhovnu oporuku, pisanu pred samu smrt, prožetu dirljivim pozivom: „Propovjedaj reč, navali u vreme i nevreme, karaji, preklinjaj, zapovedaj sa svim trpljenjem i naukom.” (2 Tim 4, 2). Na kraju poslanice, Pavle moli Timoteja da mu dođe što pre, jer ostade sam — i taj je poziv jedno od najtužnijih i najljudskijih mesta u čitavom Novom zavetu.

Apostol Timotej postavljen je za prvog episkopu Efesu — velegradu na zapadnoj obali Male Azije, centru tamošnje crkve, gde je apostol Jovan Bogoslov živeo i napisao Jevanđelje. Timotej je upravljao efeskom crkvom sa mudrošću i krotošću, čuvajući pravu veru, suzbijajući jeresi i brineći se za siromašne. Oko 97. godine, za vreme cara Nervе (po drugom predanju, Domicijana), paganski stanovnici Efesa priredili su procesiju u čast idola. Timotej je izašao pred gomilu i hrabro pozvao narod da napusti idolska praznovolja. Razjarena masa bacila se na njega, tukla ga kamenjem i palicama, i ostavila da umre. Sveti Timotej predao je dušu Bogu 22. januara. Njegove svete mošti prenete su u Carigrad 356. godine i položene u crkvi Svetih Apostola, pored moštiju apostola Andreja i Jevanđeliste Luke.

Crkva svetog Timoteja slavi kao apostola, ali i kao jednog od prvih episkopa hrišćanske istorije — uzor pastira koji s ljubavlju čuva stado, verno prenosi predanje i nije se uplašio mučeničke smrti.

Tropar (glas 3)

Apostole sveti Timoteju, vrli učeniče i vernoga Pavla pratioče, koji si Efes svetlošću evanđelja ozario i za Hrista krv prolио: moli Boga milosti da nam daruje svetlost Njegove istine i spasenje duša naših.

Kondak (glas 1)

Pavlov učeniče i nasljedniče, Timoteju blaženi, koji si Efes mudro pastirski upravljao i mučenički venac primio: zastupaj pred Gospodom one koji s ljubavlju tvoje sveto uspomene počituju.