Sveti Apostol Toma

Žitije

Sveti Apostol Toma, čije ime na aramejskom znači „blizanac” (a na grčkom Didim), bio je rodom iz Galileje. Pozvan u krug Dvanaestorice, Toma se ističe kao apostol koji je voljan pratiti Učitelja čak i do smrti — kada je Hristos najavio odlazak u Judeju posle vesti o Lazarovom uspenju, i kada su apostoli strahovali od kamenovnja, Toma je ohrabrio braću: „Idemo i mi da umremo s njim.” U toj rečenici očituje se Tomin karakter: smelost i neposrednost, ali i sklonost da misao izrekne bez ukrašavanja.

Na Tajnoj večeri Toma je postavio Hristu pitanje koje je otvorilo jedan od najdubljih odgovora u Jevanđelju: „Gospode, ne znamo kuda ideš; kako možemo znati put?” Hristos je odgovorio: „Ja sam put i istina i život” — reči koje Crkva do danas pamti kao sažetak celog Jevanđelja.

Scena koja je Tomi dala nadimak „neverni” — ali i titulu apostola koji je Vaskrslog Hrista poznavao najdublje — odigrala se osam dana posle Vaskrsenja. Toma nije bio prisutan pri prvom Hristovom javljanju apostolima i nije mogao da prihvati kazivanje braće: „Ako ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i ne metnем prsta svog u rane od klinova, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću verovati.” Hristos se pojavio ponovo upravo radi Tome, pozvao ga da dotakne rane i proglasi: „I ne budi neveran, nego veran.” Toma je, videći i dotaknuvši, uzviknuo: „Gospod moj i Bog moj!” — ispovedajući Vaskrslog Hrista punim bogoslužbenim naslovom. Hristos je tada rekao: „Što me vide, verova; blaženi koji ne videše a veruju” — ali ta blažena vera poverovalih bez vida ne ukida Tominu ispovednu vrednost, jer je on vidio i svedočio onome što su drugi primali samo verom.

Po silsku Svetog Duha, Toma je žrebom dobio Persiju i Indiju kao oblast svog apostolskog delovanja. Misija u Indiji bila je jedna od najdaljih i najznačajnijih u apostolskom veku. Toma je preplovio do jugozapadne Indije (Kerala), obratio brojne hinduske porodice i osnovao zajednicu koja se do danas naziva „Tomine hrišćane” ili Sirijska Crkva Sveti Toma. Ova zajednica, neprekidno prisutna u Indiji od prvog veka, jedan je od najstarijih dokaza apostolskog misionarstva.

Dok je podizao dvorac za indijskog kralja Gundafora — legenda kazuje da je novac za izgradnju razdelio siromasima, a caru rekao da mu je podigao dvor na nebesima — Toma je napokon uhvaćen, mučen kopljima i upokojio se kao mučenik blizu današnjeg Čenaja (Madras), na mestu koje i danas nosi ime San Tome. Crkva ga slavi 6. oktobra, u spomen prenosa moštiju u Edesu.

Tropar (glas 2)

Apostole sveti Tomo, moli milostivoga Boga, da dade otpuštenje grehova dušama našim.

Kondak (glas 7)

Blagodaću Božijom prosvešteni, apostole Tomo, Hrista Boga ispovedaše, govoreći: Gospod moj i Bog moj. Stoga i mi, slave tvojeg spomena dostojni, tebom blagosiljamo Hrista koji te prosvetio.