Посни келер са порилуком

Припрема

Састојци

Количине су за 4 особе (као прилог). Корен целера (келер) је недовољно коришћено поврће у српским домовима — најчешће завршава у чорби, а ретко се припрема као самостално јело. Ова медитеранска техника печења са празилук ом и маслиновим уљем открива његову најлепшу страну: нежан, орашаст укус који се карамелизује у рерни и ствара елегантан прилог достојан и свечане посне трпезе.

Бирајте мањи и чвршћи корен целера — крупни коренови могу бити шупљи или влакнасти изнутра.

Припрема

1. Припрема поврћа

Загрејте рерну на 190°Ц (конвенционално). Келер ољуштите — кора је чврста и наборана, па користите оштар нож, не љуштач. Исеците на плоче дебљине 5 мм. Празилук оперите пажљиво под млазом воде (земља се крије између листова) и исеците на колутове од око 1 цм — користите само бели и светлозелени део који је нежан; тамнозелене врхове оставите за чорбу.

2. Бланширање целера (важан корак)

Келер је тврд и потребно му је дуже од празилука да се испече. Да би се равномерно испекао без загоријевања празилука, бланширајте плоче целера у сланој кипућој води 5–6 минута, док не почну да омекшавају. Оциједите и лагано осушите кухињским папиром.

Овај корак можете прескочити, али тада треба да печете на нижој температури дуже време, а резултат је мање уједначен.

3. Припрема зачињене базе

У мањој здјелици умутите маслиново уље, ситно исецкан бели лук, тимијан, рузмарин, со и бибер. Ово је једноставан мирисни прелив који ће повезати све састојке.

4. Слагање у плех

Узмите плех за печење (отприлике 25×35 цм) и лагано премажите уљем. На дно распоредите равномерно колутове празилука — они ће се пеци испод и постати златни и слатки. Поврх празилука посложите плоче бланшираног целера у један слој или са благим преклапањем.

Прелијте целокупном зачињеном уљеном смешом равномерно по поврћу. Нежно промешајте рукама да се све добро премаже. На крају, равномерно поспите презлама — оне ће створити хрскаву корицу.

5. Печење

Плех покријте алуминијумском фолијом и ставите у загрејану рерну на 30 минута — поврће ће се динстати у властитим соковима и уљу. Потом скините фолију и наставите печење још 15–20 минута на истој температури, док презле не постану златнобраон и хрскаве, а празилук лако карамелизовао на ивицама.

6. Послуживање

Кратко оставите да се одмори 5 минута ван рерне. Послуж ите директно из плеха или пажљиво пребаците на тањир за сервирање. Изненадни прелив са танком линијом екстра маслиновог уља пред само сервирање појачава арому. Једе се као топли прилог уз посну рагу, печену рибу (у дане када је риба дозвољена) или као самостални посни оброк уз хлеб.

Савети

Келер или целер корен: на српским пијацама се продаје под именом “келер” (од немачког Келлер) или “целер корен”. То је корен целера (Апиум гравеоленс вар. рапацеум) — сасвим другачији од стабљика целера. Има беличасто месо, орашаст укус и гушћу текстуру од куване репе. Бирајте чврсте и тешке комаде без пуно избочина.

Празилук вс. црни лук: празилук је нежан, благо сладак и идеалан за печење јер се карамелизује лепо. Црни лук је интензивнији — ако га користите уместо празилука, узмите само једну главицу и ситно исецкајте.

Без презли (безглутенски): за безглутенску варијанту замените презле са млевеним орасима или бадиемима — дају хрскавост и богат укус. Или изоставите потпуно — јело је укусно и без хрскаве корице.

Богатија варијанта: додајте шаку црних или зелених маслина (без коштица) између слојева поврћа. Маслине печене у рерни меких су и дају слани, медитерански карактер који одлично комплементира целер.

Рен као зачин: рендани свеж рен посут на готово јело пред сервирањем даје пикантни контраст слаткоћи карамелизованог поврћа — неочекивана комбинација која функционише.

Припрема унапред: све поврће можете пресећи, бланширати целер и сложити у плех дан раније. Покријте пластичном фолијом и чувајте у фрижидеру. Пеците непосредно пре оброка — само додајте 5–10 минута на време печења јер поврће почиње хладно.

Пост и маслиново уље: маслиново уље је у православној традицији уље поста (ελαιόλαδο) — у Типику се када каже “пост са уљем” (ἐλαιοφαγία) управо подразумева маслиново уље. Овај рецепт је стога дубоко утемељен у посној традицији Православне цркве.