Житије
Преподобна Анастасија Српска, у свету позната као Ана, била је супруга великог жупана Стефана Немање, оснивача средњовековне српске државе из династије Немањић, и мајка Светог Саве — једна од најсветлијих жена читаве српске свете лозе. Живела је у XII и почетком XIII века, у време када је Немања, после унутрашњих борби са браћом, ујединио српске земље и поставио темеље државе која ће вековима касније постати моћно средњовековно царство.
Уз свог мужа била је узор хришћанске супруге и мајке, васпитавајући децу у дубокој побожности и страху Божјем усред захтевног и често опасног живота на владарском двору. Из њеног дома потекли су свети Сава, најмлађи син који је као младић побегао на Свету Гору да се замонаши и који је доцније постао први српски архиепископ и највећи просветитељ српског народа, као и свети Симеон (њен муж Стефан Немања), који се придружио сину у монашком животу на Атосу и заједно са њим основао манастир Хиландар, духовно срце српског народа до данас.
Када је Стефан Немања 1196. године, на врхунцу своје владарске моћи, добровољно оставио престо свом средњем сину Стефану и повукао се у манастир примивши монашки чин под именом Симеон, убрзо је и сама Ана следила његов пример — одрекла се света и положаја велике жупаније и замонашила се, примивши монашко име Анастасија. Остатак свог земаљског пута провела је у молитви, посту и тихим манастирским трудовима, потпуно различитим од раскоши владарског двора који је напустила, све док се није мирно упокојила у светости.
Српска православна црква је поштује као преподобну мајку, зачетницу читаве светородне лозе Немањића која је дала српском народу највише светитеља у његовој историји, и као трајну молитвеницу за свој народ пред Богом.
Празновање
Празнује се 4. јул по новом календару (21. јун по старом).