Житије
Преподобна Макрина Млађа родила се око 327. године као најстарије од десет деце у знаменитој кападокијској породици која је Цркви дала читав низ светитеља — била је сестра светог Василија Великог, светог Григорија Ниског и светог Петра Севастијског, а унука своје истоимене бабе, преподобне Макрине Старије, која је и сама поштована као светитељка. Васпитана од мајке Емилије у дубокој побожности и познавању Светог писма, још као дванаестогодишња девојчица била је испрошена за младића из угледне породице, али када је њен вереник изненада преминуо пре венчања, Макрина је одлучно изјавила да се удала једном, пред Богом, и да неће тражити другог мужа на земљи, посветивши се доживотном девству.
После смрти оца, Макрина је постала права десна рука својој мајци: помогла је да се читава породица преусмери ка побожнијем животу, сама је подучавала млађу браћу и сестре вери и врлини, а посебно је утицала на формирање свог брата Василија, убедивши га, по повратку са школовања пуног световне славе, да напусти реторску каријеру и посвети се монашком подвигу. На породичном имању у Понту, на обали реке Ирис, Макрина је заједно с мајком и другим женама из домаћинства, укључујући некадашње слушкиње које је изједначила са собом у заједници, основала једну од првих женских монашких заједница у хришћанској историји, где је читав даљи живот провела у молитви, посту, преписивању и изучавању светих књига и телесном раду.
Њен брат, свети Григорије Ниски, посетио ју је на самрти и том приликом написао дирљиво дело „Живот свете Макрине”, у коме описује њену мудрост, мирну смрт без страха и разговор о души и васкрсењу који је с њом водио, сачуван у спису „О души и васкрсењу”. Упокојила се око 379. године, окружена сестрама своје заједнице, оставивши за собом успомену на духовну мајку и учитељку која је, иако жена без високог црквеног звања, обликовала веру и монашки пут саме тројице великих кападокијских отаца.
Празновање
Празнује се 1. август по новом календару.