Житије
Свети Анастасије Персијанац живео је у ВИИ веку и пострадао је за Христа као монах и мученик. Родио се у Персији, у породици зороастријских звездочатаца (мага), и пре крштења је носио персијско име Магундат. Као млад служио је у персијској војсци цара Хозроја ИИ, у време великог рата између Персије и Византије који је опустошио читав Блиски исток.
Када су Персијанци 614. године освојили и опљачкали Јерусалим и, као највећи трофеј, однели Часни Крст Господњи у своју престоницу, млади Магундат је чуо од заробљених хришћана о чудесима која су се дешавала око те светиње и о Ономе ко је на њој пострадао, те се у њему распламсала неодољива жеља да упозна ту нову, њему потпуно страну веру. Напустивши потом војску и отачку заблуду својих предака, отишао је најпре у Хијерапољ а затим у Свету земљу, где је примио свето крштење и, недуго затим, и монашки постриг у једном јерусалимском манастиру, узевши име Анастасије, што значи Васкрсење.
Предао се потом строгом монашком подвигу, посту и молитви, али је, читајући житија мученика која су му се посебно допадала, све више чезнуо и сам за мучеништвом. Осећајући то као позив, отишао је назад у родну Персију да тамо отворено проповеда Христа својим сународницима, где је убрзо ухваћен и, као одметник од персијске вере, приморан да се одрекне хришћанства и врати вери отаца, уз обећање почасти и положаја. Постојан упркос страшним мукама, дугом тамновању и присилном раду у оковима, није попустио ни пред једном понудом ни претњом, те је по наредби самог цара Хозроја удављен заједно са још седамдесетак хришћана, а потом му је одсечена и глава, око 628. године, чиме је примио двоструки венац — подвижника и мученика. Његове мошти касније су пренете у Палестину и потом у Рим, где се и данас поштују.
Празновање
Празнује се 4. фебруара по новом календару. Поштује се као преподобномученик, обраћени Персијанац који је животом посведочио веру у Христа.