Житије
Преподобни Јоаникије убраја се међу српске светитеље, поштован у реду преподобних — монаха и подвижника који су свој живот посветили Богу кроз пост, молитву и тихи испоснички труд, по угледу на велике оце пустињског и светогорског монаштва. Име Јоаникије носило је кроз српску црквену историју неколико значајних личности, међу њима и српске архиепископе и патријархе, што указује да је ово име у српској монашкој традицији од давнина било везано за висок степен духовног угледа и поштовања.
Монашки подвиг у средњовековној и каснијој српској традицији одвијао се најчешће у оквиру манастира — било великих задужбина српских владара и великаша, било мањих, скромнијих обитељи подигнутих у удаљеним горским пределима ради потпуног повлачења од света. Монаси попут Јоаникија проводили су дане у строгом ритму богослужења, личног молитвеног правила, рада и поста, тежећи, како учи православна духовна традиција, чистоти срца и сједињењу са Богом кроз непрестану унутрашњу молитву и борбу против страсти.
Иако опширнији подаци о тачном времену, месту подвига и околностима Јоаникијевог живота нису сачувани у историјским изворима доступним до данас, Српска православна црква је његову светост препознала и сачувала његов помен у свом календару, убрајајући га у сабор српских светитеља — духовну ризницу имена која сведоче о дубини и континуитету монашког живота на српском тлу кроз векове.
Црква га поштује у збору српских преподобних отаца, уз свест да су управо такви тихи подвижници, чија имена често нису праћена опширним житијима, кроз векове чинили духовну окосницу српског народа. Њихова молитва у манастирским келијама, далеко од историјских збивања која бележе летописи, била је оно што је одржавало веру у временима када су државе падале и границе се померале. Преподобни Јоаникије се у том смислу призива као молитвеник и заступник пред Богом за све оне који и данас траже исти пут смирења и унутрашњег мира.
Празновање
Празнује се 3. мај по новом календару (20. април по старом).