Житије
Свети Јован Руски родио се крајем седамнаестог века у Русији, у простој сељачкој породици, и као млад војник у војсци цара Петра Великог учествовао је у рату против Турака. Током неуспешног Прутског похода 1711. године пао је заједно са многим другим руским војницима у турско заробљеништво. Одведен је дубоко у унутрашњост Мале Азије, у село Прокопије у Кападокији, где је продат једном угледном аги као роб и приморан да ради најтеже послове — бринуо се о стоци и коњима свога господара, спавајући у штали међу животињама.
И поред тешког положаја роба и сталних притисака да прими ислам, чиме би му био олакшан живот, свети Јован се никада није одрекао своје православне вере, већ је кротко и постојано исповедао Христа, не одговарајући мржњом на понижења којима је био изложен. Дању је верно и савесно обављао све послове које му је господар наложио, а ноћи је проводио у тајној молитви у штали, често одлазећи, прерушен, и на ноћна богослужења у оближњу цркву светог Георгија. Својом кротошћу, поштењем и неуморним радом постепено је стекао поштовање и поверење свога аге, који га је с временом сматрао готово чланом породице и нудио му да живи у кући, на шта је Јован, из смирења, одбијао остајући у штали.
Господ га је прославио чудима још за живота — по предању, када је ага на ходочашћу у Меки пожелео омиљено јело припремљено код куће, Јован је молитвом учинио да му пуна чинија тог јела стигне истог дана, чудесно пренесена. Упокојио се у дубокој старости, око 1730. године, после исповести и причешћа које је, по предању, примио на чудесан начин. Његове мошти, пронађене нетљене, пренете су касније, приликом размене становништва између Грчке и Турске 1924. године, на острво Евију, где су избегли житељи Прокопија подигли ново село и храм њему у част, и где се његове свете мошти и данас налазе као извор многобројних исцељења и утехе ходочасницима.
Празновање
Празнује се 9. јуна по новом календару.