Житије
Преподобни Никодим Светогорац, у свету Никола Каливуртис, родио се 1749. године на острву Наксосу у Егејском мору, и био је велики учитељ и најплоднији духовни писац православне Цркве свога доба, делујући крајем осамнаестог и на самом почетку деветнаестог века. Стекао је изврсно образовање у чувеној школи на острву Патмосу, где је изучио старогрчки, латински и основе философије, али се, у двадесет и шестој години, оставивши сваку световну каријеру која му се отварала, замонашио на Светој Гори Атонској, у манастиру Дионисијату, где је остатак живота провео у строгој молитви, подвигу и, изнад свега, неуморном, готово надљудски обимном писању и приређивању књига.
Био је човек огромне, енциклопедијске учености и још веће личне побожности, те је Цркви за само нешто више од двадесет година књижевног рада оставио изузетно обимно дело: сабирао је, преводио на разумљивији језик и приређивао списе старих светих отаца, писао опсежна тумачења Светог писма и црквених правила (канона), састављао нове молитве, службе новопрослављеним светитељима и поуке о духовном животу намењене широком кругу читалаца, не само монасима. Нарочито, и најтрајније, познат је по томе што је, заједно са епископом Макаријем Коринтским, сабрао списе пустињских и византијских отаца о унутрашњој, умној молитви и духовном трезвеноумљу у велики зборник под називом „Добротољубље” (Филокалија), објављен 1782. године у Венецији, дело које је постало једна од најдрагоценијих ризница православне духовности и које је, преведено касније на словенске и друге језике, дубоко утицало на обнову молитвеног живота у читавом православном свету, укључујући и покрет старчества у Русији деветнаестог века.
Својим многобројним књигама, писаним намерно приступачним језиком како би биле корисне и обичним верницима, а не само ученим монасима, преподобни Никодим је учинио да вековно богатство отачког духовног наслеђа, дотад разбацано по тешко доступним рукописима, постане доступно много ширем кругу читалаца широм православног света. Упокојио се на Светој Гори 1809. године, исцрпљен годинама непрекидног рада. Црква га прославља као преподобног оца и једног од највећих учитеља православне духовности новијег доба.
Празновање
Празнује се 27. јул по новом календару.