Житије
Преподобни Нил Сорски, велики руски подвижник и мислилац, живео је у XV и почетком XVI века. У младости се замонашио у чувеном Кирило-Белозерском манастиру, једном од највећих руских монашких средишта северне Русије, а потом је путовао на Свету Гору Атонску и по грчком истоку, где је изблиза, из прве руке, упознао византијски исихастички (тиховатељски) начин живота и праксу умне молитве срца која је у том периоду доживљавала процват у грчком монаштву.
Вративши се у Русију обогаћен тим искуством, повукао се у пустињу крај реке Соре, где је основао скромну скитску обитељ по строгом угледу на древне египатске и грчке оце, радије него по моделу великих, богатих руских манастира тога доба. Постао је вођа читавог покрета у руском монаштву познатог као „нестјажатељи” (нестицатељи) — учио је да монаси треба да живе искључиво од сопственог физичког рада, у добровољном сиромаштву и потпуном одрицању од земљишног поседа, посвећени унутрашњем, умном подвигу и непрестаној молитви, у оштрој супротности са тада уобичајеном праксом да манастири поседују огромна земљишна добра и села са кметовима.
Његово учење о борби са осам главних страсти и о духовном трезвењу ума, сажето у његовом писаном „Предању” ученицима, оставило је дубок и трајан траг у руској духовној традицији, иако се његов нестјажатељски покрет на крају није потпуно наметнуо наспрам супротстављене струје богатих манастира. Кротак, смиран и изузетно строг према себи, тражио је да после смрти његово тело буде једноставно бачено у дивљину без икакве сахране или почасти, сматрајући се недостојним чак и гроба — молба коју су његови ученици, из поштовања, ипак ублажили скромном сахраном. Упокојио се у миру, оставивши трајан узор несебичног и дубоко молитвеног живота.
Празновање
Празнује се 20. април по новом календару (7. април по старом).