Житије
Овим даном Црква спомиње свете оце, монахе чувене лавре Светог Саве Освећеног у Палестини (основане у В веку од стране самог Светог Саве Освећеног, не треба га мешати са српским Светим Савом много векова доцније), који су пострадали за веру у ВИИИ веку. Ова древна обитељ, подигнута у стрмој пустињској клисури потока Кедрон близу Јерусалима, вековима је била једно од најзначајнијих расадника подвижника и молитвеника у читавом хришћанском свету, позната по строгости свог општежитељног правила.
У време када су тим крајевима, после арапског освајања Палестине, харале повремене чете бедуинских нападача које нова власт није увек успевала да контролише, једна таква чета је упала у манастир тражећи благо за које су веровали да монаси крију, и пљачкајући све пред собом у насилном претресу обитељи. Монаси, који заиста ништа сем својих молитвеника и убогих келија нису поседовали, јер су сву своју имовину одавно већ напустили ради монашког завета сиромаштва, били су сурово подвргнути мучењима да би одали скривено богатство које једноставно није постојало.
Многи од њих били су посечени или убијени на разне друге окрутне начине, а једна група је, према предању, била затворена и угушена димом у пећини у коју су били сабијени када су нападачи, бесни што не могу да пронађу тражено благо, одлучили да се освете колективним убиством. Не одрекавши се вере ни под претњом смрти и не напустивши своје свето место подвига ни у тренутку највеће опасности, сви заједно су примили мученички венац, осветивши сопственом крвљу исту ону пустињу у којој су деценијама, у тишини и молитви, тражили једино Бога.
Празновање
Празнује се 2. април по новом календару (20. март по старом).