Житије
Преподобни Симеон Дајбабски родио се 1854. године у Црној Гори, у околини Подгорице, и на крштењу добио име Саво. Од малена побожан, школовао се и изучавао богословске науке, вероватно делом и у Русији где су многи црногорски и српски ђаци тог периода одлазили на даље образовање уз подршку руских црквених и државних власти, а потом се замонашио, примивши монашко име Симеон.
Вративши се у завичај, изабрао је усамљенички подвижнички живот и настанио се крај села Дајбабе, близу Подгорице, где је сопственим рукама, током дугог низа година стрпљивог рада, ископао и уредио пећинску цркву у живој стени — необичан и редак подвиг градитељског монаштва који је постао језгро будућег манастира Дајбабе, и данас једног од најпосећенијих ходочасничких места у Црној Гори. Био је и даровит самоуки иконописац, осликавши делове сопствене пећинске цркве, а глас о његовој кротости, молитвености и духовној мудрости привлачио је многе из читаве Црне Горе и шире, који су долазили тражећи његов савет и утеху у личним невољама.
Сав свој дуг век провео је у молитви, посту и тихом физичком и духовном труду око изградње своје пећинске обитељи, никада је не напуштајући ради удобнијег живота. Упокојио се у дубокој старости 1941. године, уочи и током најтежих ратних година за српски и црногорски народ, а Српска православна црква га је 2010. године званично прославила међу светима, канонизација коју је пропратило велико народно славље у самом манастиру који је сопственим рукама сазидао. Поштује се као један од најомиљенијих савремених светитеља црногорске и српске земље.
Празновање
Празнује се 1. април по новом календару (19. март по старом).