Житије
Преподобни Теодор Освећени родио се око 314. године у Египту, у хришћанској породици, и већ у четрнаестој години, запаљен љубављу према Богу и незадовољан овоземаљским животом, напустио је родитељски дом и придружио се монашкој заједници коју је недуго пре тога основао преподобни Пахомије Велики у Тавенисију — првом великом општежићу у историји хришћанског монаштва, у коме су монаси живели по заједничком правилу, раду и молитви. Иако му је отац испрва покушао да га одврати и врати кући, млади Теодор је остао непоколебив у својој одлуци.
Својом кротошћу, дубоким смирењем, оштроумљем и ревношћу у извршавању и најтежих послушања, Теодор је врло брзо стекао потпуно поверење великог авве Пахомија, који га је заволео као једног од најближих и најспособнијих ученика и почео му поверавати одговорне дужности у управљању све бројнијом заједницом. Назив „Освећени” добио је јер је, млад још, међу првима у заједници био посвећен, то јест рукоположен у свештенички чин, на шта је пристао тек после великог оклевања и из чистог послушања старешини, сматрајући себе недостојним те части.
По упокојењу преподобног Пахомија 348. године, када је заједницу привремено водио други наследник, а потом трајно, Теодор је преузео целокупну управу над свим тавенисијским манастирима и мудро их водио наредних више од двадесет година, чувајући верно правила која је установио његов учитељ, бринући се о материјалним потребама братства у време гладних година и непрестано поучавајући монахе речју, а највише сопственим примером смирења и пожртвованог рада. Био је дарован и изузетном духовном разборитошћу, тако да су му се за савет обраћали монаси из свих обитељи, а био је познат и по пријатељству са светим Атанасијем Великим, патријархом александријским. Упокојио се 368. године, оставивши за собом добро уређено и утврђено монашко братство. Црква га поштује као верног наследника и настављача дела светог Пахомија, оца општежитељног монаштва.
Празновање
Празнује се 29. маја по новом календару.