Žitije
Sveta ravnoapostolna mironosica Marija Magdalena bila je žena iz Magdale, malog ribarskog mesta na obali Galilejskog jezera. Pre susreta sa Hristom živela je u teškom ropstvu greha i demonske vlasti — Gospod je iz nje isterao sedam demona. Taj preobražaj bio je tako potpun i radikalan da je od tada postala Njegova najoddanija i najrevnosnija učenica.
Od trenutka oslobođenja pratila je Hrista po Galileji i Judeji, učestvovala u opremanju Njegovih misionarskih putovanja zajedno sa drugim ženama, te koristila sopstvenu imovinu za podršku apostolske zajednice. Jevanđelista Luka navodi je odmah posle kazivanja o Mariji iz Vitanije, ali kao posebnu ličnost, čime naglašava da su to dve različite žene — tradija ih je ponekad poistovećivala, ali Pravoslavna Crkva ih razlikuje.
Za vreme Hristovog stradanja i raspeća Marija Magdalena bila je prisutna pod krstom, zajedno sa Bogorodicom, Jovanom Bogoslovom i ostalim ženama-mironosicama. Pratila je do kraja povorku sa telom Spasitelja do Josifovog groba. U zoru prvog dana po suboti ona i ostale mironosice krenule su da namirisanim mirom pomažu Hristovo telo — i tada su bile prve koje su videle prazan grob i anđele koji su objavili Vaskrsenje.
Sam vaskrsli Gospod ukazao se najpre Mariji Magdaleni — ta scena opisana je u Jevanđelju po Jovanu: ona je plačući stajala kraj groba i isprva nije prepoznala vaskrslog; čuvši jedino Njegovo: „Marijo!” — prepoznala ga je i bacila mu se k nogama. Hristos joj je dao nalog: „Idi i kaži braći mojoj…” — čineći je prvom vestiteljicom Vaskrsenja. Zbog toga je nazivaju „apostol apostolima” (apostola apostolorum).
Posle Vaskrsenja i Pedesetnice, predanje govori da je Marija Magdalena otišla u Rim, gde je pristupila caru Tiberiju i objavila mu Vaskrsenje, predavši mu crveno jaje sa porukom: „Hristos vaskrse!” — otkuda potiče pascalni običaj farbanja jaja u crveno. Potom je propovedala po Italiji i Panoniji. Upokojila se u Efesu, gde je živela pod staranjem apostola Jovana. Njene mošti prenetе su u Carigrad 899. godine.
Crkva je uvrstila Mariju Magdalenu u red svetih ravnih apostolima — ravnoapostolnu — čast koja se daje osobama čiji je misionarski trud bio jednak apostolskom.
Tropar (glas 1)
Hristo vozdviže tя v visotu žitija čistago, i dade tебе slovo Jevanğelija, Marijo ravnoapostol’naja; sego radi predstajа Gospodu, propovedaša Voskresenije Jeго vsem narodom i zemlejam.
Kondak (glas 7)
Pokajanijem dostojnim Hristu ugodivši, Marije blažennaja, i ot demonov t’mы svobodivšisja, Bogorodicy slaveći i Hristu, vopijemi: spasi nas apostole ravnaja.