Житије
Света мученица Александрина поштује се као страдалница за веру Христову из времена прогона ране Цркве. Њено име, изведено од Александра — грчки „бранилац људи” — било је једно од најраширенијих у грчко-римском свету, ношено и пре и после примања хришћанства у многим породицама тог доба, о чему сведочи и велики број светитељки истог или сличног имена у ранохришћанском синаксару.
Попут многих хришћанки прва три века Цркве, које су, упркос томе што им је друштвени положај тог доба ретко давао јавну улогу, показивале изузетну духовну снагу пред лицем прогона, Александрина је остала верна Господу и пред претњама и мукама којима је била изложена, не одрекавши се своје вере ни у најтежем искушењу. Таква постојаност жена, често младих и без икакве друштвене заштите, посебно је импресионирала савременике и допринела ширењу хришћанства управо кроз пример који су такве мученице остављале за собом.
О конкретним историјским појединостима њеног живота — месту, времену и тачним околностима мучеништва — није сачувано детаљније сведочанство које би омогућило опсежније житије, али Црква њено име трајно чува у свом поменику, уврстивши је у збор светих мученица чије је заједничко сведочанство, упркос оскудности појединачних биографских података, изградило темељ ране Цркве. Својим страдањем посведочила је љубав према Христу јачу од смрти, и зато је верници поштују као заступницу пред Богом.
Постојано трпећи до краја, предала је душу Богу и примила мученички венац. Црква је поштује у збору светих мученица, чувајући њено име као драгоцено сведочанство да се вера показује снажнијом од сваке силе која јој се супротставља, и призивајући је као молитвеницу за све који се у свом времену суочавају са притиском да се одрекну онога у шта верују.
Празновање
Празнује се 8. јун по новом календару (26. мај по старом).