Житије
Света мученица Евдоксија спада међу ранохришћанске светитељке које су веру у Христа посведочиле сопственим страдањем. Име Евдоксија, од грчког eudoxíа — „добар глас, слава”, носиле су кроз историју Цркве и друге познате светитељке и царице, што указује да је било цењено у грчко-римском свету и пре и после ширења хришћанства.
Према црквеном предању, живела је у првим вековима хришћанства, у време када је јавно исповедање вере пред незнабожачком римском влашћу често доносило непосредан прогон и смртну пресуду, а хришћани су, окупљајући се тајно ради богослужења, живели под сталном претњом да ће њихова вера бити откривена и пријављена властима од стране суседа или чак чланова сопствене породице који су остали верни паганству.
Оставши верна Господу упркос претњама и суровим мучењима којима је била изложена када је њена вера откривена, Евдоксија се није одрекла Христа, него је мученички завршила свој земаљски пут и придружила се сабору светих мученика чија имена Црква чува као темељ на коме је изграђена. Иако опсежније историјске појединости о месту и тачним околностима њеног страдања нису сачуване до наших дана, Црква је с поштовањем чува у своме поменику као пример храбрости и постојаности у вери, доступан сваком вернику као подстицај у сопственом духовном ходу.
У таквим околностима света Евдоксија је остала верна Христу и, када је пред њу стављен избор између одрицања и страдања, изабрала је страдање, примивши мученички венац. Црква је поштује у збору светих мученица, чувајући њено име као сведочанство о снази вере која се показивала јачом од страха, и призивајући је у молитвама заједно са мноштвом других ранохришћанских страдалница чија су имена запамћена и када подробности њихових житија нису.
Празновање
Празнује се 18. септембар по новом календару (5. септембар по старом).