Житије
Света Олимпија живела је у Цариграду на прелазу из ИВ у В век. Потицала је из изузетно угледне и богате сенаторске породице, а рано је остала удовица, пошто јој је муж, градски префект Цариграда, умро свега две године по венчању, оставивши је власницом огромног наслеђа у младости. Одбивши потом бројне нове понуде за брак — укључујући и притисак самог цара Теодосија Великог, који је желео да је уда за свог рођака — одлучила је да свој живот и целокупно велико имање потпуно посвети Богу и Цркви.
Постављена је за ђаконису велике цариградске Цркве од стране патријарха Нектарија, а своју огромну имовину је систематски раздала сиромасима, болницама, манастирима и храмовима широм царства, сама живећи скромно, у строгом уздржању и непрестаној молитви, потпуно супротно раскоши коју би њено порекло дозвољавало. Око себе је окупила заједницу жена посвећених сличном животу служења Цркви, формирајући једну од првих познатих женских ђаконисиних заједница у Цариграду.
Била је изузетно блиска пријатељица и верна помоћница светог Јована Златоустог, чувеног цариградског патријарха и проповедника, кога је материјално и духовно подржавала и у време његовог неправедног прогонства од стране царског двора — подршка због које је и сама трпела невоље, клевете и притиске од стране оних који су патријарха прогонили. Сачувана су и писма која јој је Златоусти упутио из прогонства, пуна духовне утехе и поштовања према њеној постојаности. Блажено је починула, оставивши успомену на ретку дарежљивост, побожност и верност пријатељству усред прогона. Црква је поштује као свету ђаконису и трајни узор хришћанског милосрђа.
Празновање
Празнује се 7. август по новом календару (25. јул по старом).