Žitije
Sveta Novomučenica Zlata Meglenska živela je u osamnaestom veku u makedonskom selu Slatina, nedaleko od Meglena (danas kraj u severnoj Grčkoj), u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Njeno ime — Zlata — nije bilo samo ime, već i slika njene duše: pored čistoće i lepote tela, Zlata je bila nadahnutog duha, ispunjena verskom poukama i čvrstom ljubavlju prema Hristu kojoj se od detinjstva predavala. Živela je tiho, radeći u domaćinstvu, moleći se i čitajući crkvene knjige, ne sluteći kakva sudbina joj predstoji.
Turski susedi, privučeni njenom lepotom i čistotom, snovali su kako da je pridobiju. Zlata je bila oteta od strane Turaka koji su ulagali sve napore da je navedu na prelaz u islam. Nuđena su joj bogatsva, obećan joj je udoban život u turskom domaćinstvu, a kada je sve to odbacila, pristupilo se nasilju. Turci su upotrebili i njenu porodicu kao polugu: doveli su pred nju roditelje, braću i sestre, pretili im mučenjem i smrću, nadajući se da će od ljubavi prema bližnjima promeniti odluku. Zlata je na to odgovorila rečima vrednim prvih mučenika: „Volim Hrista više od svega na ovome svetu; On je moja jedina ljbav i moja večna nada; ne mogu Ga se odreći radi ičeg zemaljskog.”
Mučenja koja su potom usledila bila su surova. Zlata je vezivana, bičevana, prisilivana da stoji na hladnoći i vrelini bez hrane i vode — ali ni jedna kazna nije slomila njenu veru. Ona je molitve izgovarala i u tami tamnice i pod šibama dželatovim, sve više nalikujući drevnim devičanskim mučenicama kakve je slušala u crkvi. Njeno svedočanstvo dopiralo je čak i do nekih Turaka koji su se pitali kakva je to sila koja ovoliku čvrstinu daje mlade devojci.
Mučeništvo je Zlate Meglenske zadobila oko 1795. godine. Pogubljena je od strane turskih nasilnika, odrubivši joj glavu ili je probodavši — predanje beleži razna svedočanstva o načinu stradanja. Posebno je dragoceno što je na mestu stradanja bio prisutan sveti Kosmas Aitolski, velikomučenik-prosvetitelj pravoslavnih hrišćana pod turskim jarmom, koji je sam zabeležio i potvrdio Zlatino svedočanstvo. Zahvaljujući Kosminom svedočanstvu, njena uspomena bila je neposredno sačuvana za potomstvo.
Sveta Zlata Meglenska jeste simbol otpora pravoslavnih hrišćana pod petovekovima osmanskog gospodstva, ali i nešto mnogo dublje: ona je živi dokaz da blagodat Božja daje snagu onim koji su slabi po svetu da nadmaše i najmoćnijeg neprijatelja, samo ako se svim srcem drže Hrista. Crkva je proslavljuje kao svetiteljku čija je krv bila seme hrišćanstva u makedonskom narodu.
Tropar (glas 4)
Devičanskim podvigom zasijala si, mučenice Zlato, i vencima mučeničkim ukrasila si se, odbivši ulaganja neprijatelja i pretnje silnih. Hrista si izabrala više od svega zemaljskog i slavno stradala za Njega. Moli Boga za nas koji te slavimo, preblaženaja.
Kondak (glas 3)
Mlada devica i hrabra mučenica, Zlato presveta, ni mucenjem ni obećanjima nisi pala. Veru Hristovu čvrsto si ispovedi i s vencima muceničkim prišla si Hristu Bogu. Preklini Ga za naše spasenje.
O slavi
Sveta Zlata Meglenska nije raširena krsna slava u srpskim domovima, ali je osobito poštovana u makedonskim krajevima i među vernicima koji štuju novomučenike pod turskim jarmom.