Житије
Свети Доситеј (Васић), митрополит загребачки, рођен је 1887. године. Пре него што је изабран за архијереја, био је познат као учен и духовно ревностан монах, близак кругу српских богослова окупљених око светог владике Николаја Велимировића и других духовних обновитеља српске Цркве у периоду између два светска рата. Као митрополит загребачки, бринуо се о српској православној пастви у Хрватској, где је српско становништво живело као мањина окружено другачијим црквеним и националним окружењем.
Када је 1941. године, после слома Краљевине Југославије, у Загребу проглашена Независна Држава Хрватска под усташком влашћу, спроведено је систематско уништење Српске православне цркве на том подручју — храмови су рушени или одузимани, свештенство прогањано, а митрополит Доситеј, као њихов поглавар, постао је једна од првих мета новог режима. Усташе су га ухапсиле одмах по успостављању власти и подвргле га посебно суровом, дуготрајном физичком злостављању и понижењу — по сачуваним сведочанствима, тучен је и мучен на начин који је оставио трајне, тешке последице по његово здравље.
Иако је, захваљујући дипломатској интервенцији, успео да буде ослобођен и пребачен у окупирану Србију, митрополит Доситеј се од задобијених повреда и психичке трауме никада није опоравио — остао је тешко болестан до краја живота, готово неспособан за говор и нормално функционисање, све до своје смрти 1945. године у Београду. Управо због тога што није непосредно убијен, већ је годинама после мучења живео као живи сведок страдања, Црква га поштује посебним називом исповедник — онај ко је за веру поднео мучеништво и патњу, али је природном смрћу, а не погубљењем, завршио земаљски пут.
Празновање
Празнује се 13. јануар по новом календару, у помену новомученика и исповедника Српске православне цркве страдалих у Другом светском рату.