Житије
Свети Јован Милостиви рођен је на Кипру, у угледној и побожној породици тамошњег управитеља, а прославио се као патријарх александријски у првим деценијама седмог века, у време када је источно Римско царство било исцрпљено дугим ратовима са Персијом. На престо Александријске Цркве ступио је 610. године као већ зрео човек средњих година, пошто је раније био ожењен и имао децу, али је, изгубивши у кратком времену и супругу и сву децу, схватио тај губитак као позив да преостали живот у потпуности посвети Богу и служби убогима и невољнима.
Одмах по ступању на катедру, наредио је да се у целој Александрији попишу сви сиромашни и невољни грађани, којих се, по попису, нашло близу седам хиљада, како ниједан не би остао без редовне помоћи из црквене ризнице — сиромахе је притом називао својом „господом и господарима”, јер је у сваком од њих, ма колико био одбачен од друштва, видео живи лик самога Христа. Делио је без икакве задршке не само богату црквену имовину него и сопствено наследство, откупљивао је хришћане заробљене од стране Персијанаца, обилно је хранио гладне становнике Александрије у годинама када је град погодила глад, и широкогрудо примао мноштво избеглица које су бежале испред персијског освајања Сирије и Палестине, не правећи притом разлику између православних и оних који су припадали другим хришћанским струјама.
Уз то неуморно практиковано милосрђе, свети Јован се једнако бринуо и о чистоти православне вере, о достојанству богослужења и о правди међу самим Александријцима, лично пресуђујући у споровима и бранећи угњетене од моћнијих суграђана. Због те неизмерне и практичне доброте, исказане кроз конкретна дела а не само речи, народ му је још за живота дао име Милостиви, име под којим је и остао трајно уписан у памћење Цркве. Упокојио се у миру, вративши се пред крај живота на родни Кипар, оставивши Цркви један од најсветлијих примера хришћанске љубави преточене у свакодневно, конкретно дело.
Празновање
Празнује се 25. новембар по новом календару.