Žitije
Sveti Kiprijan i Svetomučenica Justina žive u crkvenoj tradiciji kao primer saveza između bivšeg grešnika i čiste device, spojenih u Hristu kroz mučeništvo. Njihova priča, koja seže u treći i početak četvrtog veka, svedočanstvo je o silini hrišćanske vere i o nemoći đavolske prevare pred istinskom pobožnošću.
Kiprijan je bio rodom iz Antiohije Sirijske, gde ga je već u ranoj mladosti otac posvetio slugi đavola. Školovao se u raznim paganskim svetilištima — na Olimpu, u Argosu, u Memfisu i u Vavilonu — i stekao duboko znanje magije, vrachtva i prizivanja demona. Dostigao je vrhunac paganskog misticizma i bio poštovan kao veštak u opštenju s duhovima tame.
Justina je, nasuprot tome, bila kći paganskog sveštenika Edezija u Antiohiji, koja je prihvatila hrišćansku veru čuvši propoved đakona Pravilija o Hristu. Krstila se zajedno s roditeljima i posveti svoju devičansku čistotu Hristu, odlučivši da ne ulazi u brak. Bila je poznata po svom pobožnom i uzornom životu.
Jedan imućan mladić po imenu Aglaida zaljubio se u Justinu i, kada odbijanjem nije mogao da je privoli na brak, obratio se Kiprijanu tražeći od njega magijsku pomoć. Kiprijan prihvati zadatak i tri puta posla demone na Justinu: jednom posla nižeg đavola koji se pretvori u mladića, drugi put posla samog kneza tame. Svaki put Justina je moliitom, krsnim znakom i zazivanjem Hrista i Bogorodice rastjerivala demonske napade i ostajala nepokolebana. Demoni bi se vraćali Kiprijanu poraženi i srami.
Kiprijan je ovom iskustvu počeo da razmišlja. Shvatio je da je sila kojoj Justina pribegava — sila Hristovog krsta — moćnija od svakog đavola kojeg je on ikada prizivao. Kada je treći put demon zbunjeno pobeže od Justininog krsta, Kiprijan je s užasom spoznao varku kojom je živeo: đavo mu je lagao da je svemoćan, a jedna molitva pobožne devojke ga je rasterala. Tada je odbacio sve knjige i spise magije i otišao antiohijskom episkopu Antimi, ispovedivši sve grehe svog ranijeg života i tražeći krštenje.
Posle krštenja Kiprijan je nadoknadio izgubljeno vreme gorljivim asketskim životom i teološkim obrazovanjem. Napredovao je brzo: najpre je zaređen za đakona, potom za sveštenika, a naposletku je postao episkop Kartage — ili po drugom predanju — Antiohije. Justina je prihvatila monašku kapu i postala starešina ženske monaške zajednice.
Kada je nastalo Dioklecijanovo gonenje hrišćana početkom četvrtog veka, Kiprijan i Justina su uhapšeni. Odvedeni su u Nikomediju pred namjesnika Eutolmija koji ih je mučio pokušavajući da ih prisili na odricanje od vere. Oba su ostala postojana. Najzad su oko 304. godine obekolovljeni mačem na reci Galu.
Vojnik Teokist, koji je prisustvovao pogubljenju i bio ganut mučeničkom hrabrošću svetitelja, odmah prizna veru u Hrista i bude smaknuti zajedno s njima. Mošti svetih prenesene su u Rim, a potom u Konstantinopolj.
Sveti Kiprijan smatra se zaštitnikom od zlih duhova, uroka i vračanja, jer je i sam prošao taj put i zna sve tajne đavolske prevare — i pobedio ih. Vernici mu se utekaju s molitvama za zaštitu od čarolija i svake demonske napasti.
Tropar (glas 4)
I nravom pričasnik, i prestolom naslednik apostolima bivši, delatnost obrete, bogodahnoveni, k bogosozercaniyu stepenu: sego radi slovo istini ispravlyaya, i very radi postrada dazhe do krovi, sveštennomučeniče Kiprijane, moli Hrista Boga spastisya dušam našim.
Kondak (glas 2)
Volšebstva prervav, pravoslaviya uchitelь byv, besov že mnogoobraznyya lesti pobedil jesi, i s Justinoyu tebye proslavlšemu Hristu vzval jesi: zaštiti oba nas ot vragov vidimyh i nevidimyh.
O slavi
Sveti Kiprijan i Justina nemaju status popularne krsne slave u srpskim porodicama, ali je njihovo štovanje prisutno u manastirima i kod vernika koji traže duhovnu zaštitu od negativnih uticaja i demonskog delovanja. Posebno se mole Kiprijanu oni koji su se bavili okultizmom i traže oslobođenje, kao i porodice koje smatraju da su pod uticajem uroka ili čarolija.