Житије
Свети мученик Емилијан живео је у ИВ веку у граду Дуростору на Дунаву (данашња Силистра у Бугарској), римском пограничном утврђењу на самој граници царства, у време кратке, али бурне владавине цара Јулијана Отпадника, који је покушавао да врати Римско царство незнабожачком идолопоклонству пошто га је његов претходник Константин Велики отворио хришћанству.
Емилијан, ревностан хришћанин незадовољан тиме што је царска политика поново давала подстицај паганским обредима, није могао да трпи обнављање идолопоклонства у свом граду, те је ноћу ушао у месни пагански храм и порушио жртвенике и идоле које су мештани, подстакнути царском наклоношћу према старим боговима, поново почели да подижу и поштују. Када су због те штете локалне власти почеле да хватају и кажњавају насумичне и недужне грађане, не знајући ко је стварни починилац, Емилијан није могао да допусти да невини страдају уместо њега — јавно је иступио и признао да је он то учинио, из ревности за истинитог Бога и са пуном свешћу о последицама које такво признање носи.
Изведен пред судију, постојано је исповедао Христа као разлог свог чина и одбио да се одрекне вере и тиме избегне казну, иако му је таква могућност вероватно била понуђена. Осуђен је на смрт спаљивањем и предао душу Богу у пламену, примивши мученички венац за дело које је починио из дубоке ревности, али и за неустрашиво признање којим је спасио невине грађане од неправедне казне. Црква га поштује као храброг сведока вере који се није уплашио ни царске власти ни саме смрти у огњу, спајајући у себи ревност за веру и бригу за правду према сопственим суграђанима.
Празновање
Празнује се 31. јул по новом календару (18. јул по старом).