Житије
Свети Евдоким Праведни живео је у IX веку у Кападокији, у време цара Теофила — последњег византијског цара који је подржавао иконоборство, у периоду када је Црква још увек трпела последице дугог спора око светих икона. Потицао је из угледне и дубоко побожне хришћанске породице и служио је на високом положају у царској војној управи своје покрајине, али је усред светске славе, богатства и власти које му је тај положај доносио, водио изненађујуће тих, скроман и богоугодан лични живот.
Истицао се изузетном чистотом, доживотним целомудријем и тајном добротом: помагао је сиромахе, удовице и сироте свога краја, чинећи милостињу увек кришом и анонимно, управо према јеванђелском налогу да лева рука не зна шта чини десна, да не би био хваљен од људи због добрих дела која је чинио искључиво ради Бога. Као државни службеник судио је праведно у споровима који су му поверавани и никога није свесно увредио ни оштетио својом влашћу, чувајући срце чисто пред Богом усред окружења које је често подстицало злоупотребу положаја.
Блажено је починуо веома млад, у напону снаге, на изненађење свих који су га познавали као наизглед здравог човека. Тек после смрти, када се његово тело прославило многим чудесима исцељења онима који су му се у молитви обраћали, народ је коначно препознао дубину светости коју је Евдоким целог живота брижљиво крио иза спољашњег лика обичног чиновника. Црква га поштује као праведника и трајни пример да се и у свету, на високом положају, у војној служби и окружен богатством, може живети потпуно свето ако је срце искрено окренуто Богу.
Празновање
Празнује се 13. август по новом календару (31. јул по старом).