Житије
Свети свештеномученик Мирон био је презвитер (свештеник) у граду Ахаји у Грчкој, средином ИИИ века, у време прогона цара Деција. Био је познат по изузетној пастирској бризи за своју малу хришћанску заједницу, коју је водио са великом љубављу и преданошћу у временима када је и само окупљање на богослужење представљало смртну опасност.
Баш на сам празник Рождества Христовог (Божића), док се његова паства окупила на свету Литургију, у храм су упали царски војници са намером да ухапсе све присутне хришћане. Према предању, Мирон је, не размишљајући о сопственој безбедности, стао између своје пастве и наоружаних војника, бранећи их речима и сопственим телом, успевајући да одврати напад и омогући да се већина верника безбедно разбегне и сакрије. Сам се, међутим, није склањао, остајући да одговара за оно што се догодило.
Ухапшен је и изведен пред локалног управитеља, који га је, сазнавши да је свештеник и вођа хришћанске заједнице, подвргао нарочито суровим мучењима — по предању, његово тело је сечено кожним каишима, вучен је по оштром камењу и излаган усијаном гвожђу — но Мирон је кроз све то остао непоколебљив, не пристајући да изда нити једног од својих верника нити да се одрекне Христа. У тим мукама предао је душу Богу, умирући онако како је и живео — бранећи своје стадо до последњег даха.
Свети Мирон је отуда остао трајан узор пастира који дословно примењује Христове речи да „добри пастир душу своју полаже за овце”, спајајући у сопственом житију свештеничку и мученичку службу у једно.
Празновање
Празнује се 30. август по новом календару (17. август по старом).