Житије
Света преподобномученица Анастасија Римљанка живела је у ИИИ веку у Риму, у време када је хришћанска заједница у престоници царства већ била бројна, али и даље изложена повременим таласима прогона. Рано оставши без оба родитеља, још као мало дете предата је на васпитање у женску хришћанску обитељ, где ју је побожна игуманија по имену Софија примила као сопствено дете и подигла је у страху Божјем, свакодневној молитви и дубокој љубави према Христу, усадивши јој од најранијих година темеље монашког живота.
Одраставши у тој средини, Анастасија се свом душом, без икаквог колебања, посветила девичанском, монашком животу, потпуно одбацујући сваку помисао на брак или световне радости којима би је, с обзиром на њену младост, могао привући спољашњи свет, чезнући једино за сједињењем са небеским Жеником, Христом, коме је заветовала своју чистоту. Њена игуманија Софија је, и сама касније прослављена, у њој видела наследницу сопствене ревности за монашки подвиг.
У време када је у Риму поново избио прогон хришћана, Анастасија је, проказана као припадница хришћанске монашке заједнице, била оптужена и доведена пред римског судију. Без икаквог страха, млада девица је пред њим исповедила своју веру у Христа и одлучно одбила да се поклони римским идолима којима су је присиљавали да принесе жртву. Због те постојаности подвргнута је тешким и суровим мучењима, која је поднела са храброшћу и стрпљењем далеко изнад својих година, не одрекавши се Господа ни у најтежим тренуцима страдања. Напослетку је посечена мачем и тако примила двоструки, редак венац — венац чисте девственице посвећене Богу и венац мученице која је живот положила за Њега. Црква је поштује као преподобномученицу, јер је чистоту свог монашког завета запечатила коначним сведочанством сопствене проливене крви за Христа.
Празновање
Празнује се 11. новембар по новом календару.