Житије
Свети пророк Јона један је од дванаесторице малих пророка Старога завета, који је живео око осам векова пре Христовог рођења, у време израиљског цара Јеровоама ИИ. Бог му је заповедио да оде у Ниневију, огромну и моћну престоницу Асирског царства, познату по суровости према покореним народима и по греху, и да њеним становницима проповеда покајање под претњом скоре пропасти.
Јона се, међутим — једини међу пророцима — побунио против тог позива, и то, како сам касније признаје, управо зато што је слутио да ће се Бог, ако се Ниневљани покају, смиловати и поштедети непријатеље његовог народа. Бежећи од лица Господњег, укрцао се на лађу која је пловила у сасвим супротном смеру, ка Тарсису, али се на мору подигла силна бура која је претила да потопи брод. Када су морнари, бацивши коцку, открили да је узрок невоље њихов путник, Јона их је сам замолио да га баце у море како би се они спасли — и чим су то учинили, море се утишало. Прогутала га је тада велика риба коју је Бог послао, и у њеној утроби остао је три дана и три ноћи, молећи се Богу потресном молитвом из дубине очајања.
Господ га је избавио, те је риба избацила Јону на копно, и он је, сада послушан, пошао у Ниневију и проповедио јој пропаст за четрдесет дана. На његово велико изненађење, цео град се, од самог цара до најпростијег човека, искрено покајао у посту, пепелу и молитви, те се Бог смиловао и поштедео га — што је Јону, по његовом сопственом признању, ожалостило, на шта га је Господ поучи кроз згоду са тиквом која је преко ноћи изникла и увенула, показујући му да Његова милост обухвата све народе. Боравак пророка Јоне у утроби рибе и његов излазак трећега дана, сам Господ Исус Христос у Јеванђељу наводи као једини знак који ће бити дат неверујућем нараштају — праобраз Његовог сопственог тридневног погреба и васкрсења. Црква га поштује као великог пророка Божјег, а његова књига чита се и као трајна поука о ширини Божјег милосрђа које надилази границе народа.
Празновање
Празнује се 5. октобра по новом календару.