Житије
Света Олга, кнегиња кијевска, била је прва хришћанска владарка Русије и равноапостолна просветитељка свога народа. Живела је у десетом веку, пореклом из Пскова, а по предању скромног рода, одакле ју је за жену узео кијевски кнез Игор. Док је народ још био дубоко у паганству, Олга се одликовала мудрошћу и снажним карактером.
После Игорове смрти — убијеног од побуњеног племена Древљана — Олга је, као регенткиња у име малолетног сина Свјатослава, преузела управу над кијевском државом. Ране године њене владавине, пре обраћења, обележила је и строга, по неким предањима окрутна освета Древљанима за мужевљеву смрт — епизода коју летописи бележе као део њеног паганског периода, пре него што је примила светлост хришћанства. Упркос томе, као владарка је показала изузетну државничку мудрост: уредила је систем пореза и управе у кијевској држави, поставивши темеље државне организације које ће наслеђивати доцнији владари.
Просвећена светлошћу Јеванђеља, вероватно преко хришћана који су већ живели у Кијеву, Олга је одлучила да прими крштење. Око 957. године допутовала је у Цариград, где је свечано кршена у самом Цариградском храму Свете Софије, узевши хришћанско име Јелена, у част тадашње византијске царице. По предању, сам византијски цар Константин Порфирогенит био јој је кум на крштењу, задивљен њеном мудрошћу и достојанством.
Вративши се у отаџбину, Олга се ревносно трудила да шири хришћанску веру међу својим народом — подизала је храмове, међу њима и цркву Свете Софије у Кијеву, и позивала мисионаре, иако још није било време да се цео народ покрсти; њен син Свјатослав остао је веран паганству до краја живота, плашећи се подсмеха своје дружине. Ипак, семе вере које је Олга посејала донело је плод у њеном унуку, светом Владимиру, који је неколико деценија касније крстио целу руску земљу у водама Дњепра, довршивши оно што је бака започела.
Света Олга је преминула 969. године у Кијеву, поштована и од хришћана и од пагана због своје мудрости и праведности. Канонизована је као равноапостолна — чин који се додељује ретким светитељима чији је допринос ширењу вере упоредив са апостолским делом.
Празновање
Празнује се 24. јул по новом календару (11. јул по старом) — заједно са својим унуком, светим Владимиром, чији се празник обележава неколико дана касније, као симболична веза бабе и унука у делу просвећивања руског народа.