Житије
Свети свештеномученик Ермолај био је свештеник у Никомидији на прелазу из ИИИ у ИВ век, у време жестоких прогона цара Максимијана Галерија, када је хришћанска заједница те источне престонице царства била једна од најтеже погођених у читавом Римском царству. Заједно са двојицом других свештеника који су преживели први талас хапшења, Ермолај се скривао у једној кући на периферији града, одакле је наставио да тајно врши богослужења и пружа духовну подршку преосталим хришћанима Никомидије, свестан да га сваки дан слободе доводи ближе неизбежном хапшењу.
Његова највећа и најтрајнија заслуга у историји Цркве јесте то што је, током скривања, упознао младог Пантелејмона — даровитог ученика познатог лекара Јевтокија, који је долазио у кућу у којој се Ермолај скривао. Према детаљније сачуваном житију самог Пантелејмона, Ермолај га је постепено поучавао хришћанској вери, откривши му истине Јеванђеља које су дубоко дирнуле младића навикао дотад само на медицинско образовање. Када је Пантелејмон, применивши молитву у име Христово, васкрснуо дете уједено од змије, коначно се уверио у истинитост вере и примио крштење од Ермолаја — догађај који је отворио пут младићу ка будућем животу великомученика и свеца-исцелитеља, једног од најпоштованијих светитеља у читавом православном свету.
Када је прогон коначно захватио и самог Ермолаја, био је ухваћен заједно са своја два сабрата свештеника који су делили скровиште с њим. Изведен пред власти, постојано је исповедао Христа и одбио да принесе жртву идолима упркос претњама, те је посечен мачем и примио венац свештеномученика, кратко време пре него што је и сам његов ученик Пантелејмон прошао кроз сопствено мучеништво. Црква га поштује као светог свештеника и духовног оца светог Пантелејмона — везу духовног очинства која је из скривене куће у прогоњеној Никомидији дала Цркви једног од њених највољенијих светитеља.
Празновање
Празнује се 8. август по новом календару (26. јул по старом).