Житије
Свети свештеномученици Житомислићки поштују се као новомученици Српске православне цркве, везани за древни манастир Житомислић у Херцеговини, на обали реке Неретве — задужбину породице Милорадовић-Храбрен-Милошевић из XVI века, која је вековима била једно од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа у том делу Херцеговине, позната по богатој ризници и по томе што је, упркос вековима турске власти, сачувала континуитет монашког живота све до XX века.
Када је 1941. године, после слома Краљевине Југославије, у Херцеговини успостављена власт Независне Државе Хрватске под усташким режимом, српско православно становништво овог краја било је изложено једном од најсуровијих прогона у читавој новијој историји — масовним убиствима, протеривањем и рушењем цркава и манастира. Манастир Житомислић, као симбол српског православља у Херцеговини, постао је једна од мета тог прогона: монаси и свештенослужитељи који су остали у обитељи, одбијајући да напусте своје свето место упркос опасности, ухапшени су и мученички погубљени од усташких јединица, а сам манастирски комплекс том приликом је опљачкан и делимично разорен.
Њихово страдање, извршено на самом месту њиховог монашког подвига, претворило је манастир Житомислић, већ вековима духовно стециште народа, у место мучеништва — сведочанство да су, чак и у XX веку, свештеници и монаси на овим просторима поново били суочени са истим избором вере или живота као њихови преци из ранохришћанских векова. Српска православна црква их поштује у збору новомученика Другог светског рата, заједно са мноштвом других страдалника тог периода, као сведоке вере који су, верни Христу до краја, мучеништвом осветили свето место свог подвига.
Празновање
Празнује се 26. јун по новом календару (13. јун по старом).