Žitije
Sveti Prepodobni Teodosije Veliki, nazvan Ocem kinovita jer je organizovao i utemeljio zajednički (kinovitski) način monaštva u Palestini, rođen je oko 423. godine u mestu Mogarisos u Kapadokiji (današnja Turska), u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Od najranije mladosti osetio je snažan Božiji poziv ka asketskom životu i monaštvu. Čitajući žitija i dela otačkih podvižnika, posebno ga je zadivio primer Avraama, oca vere, koji je napustio sve zemaljsko na Božiji poziv.
Mladi Teodosije krenuo je na hodočašće u Svetu Zemlju i po dolasku u Palestinu uputi se Simeonu Stupitniku na Divnoj gori, da od njega primi blagoslov za podvižnički put. Simeon ga je primio s ljubavlju i uputio ga u tajne duhovnog života, a potom blagoslovio da pođe u Palestinu i nastavi put koji mu je Bog naznačio.
U Palestini je Teodosije neko vreme živeo kao pustinjak i sticar (isihast) na jednom pustom mestu blizu Vitlejema. Glas o njegovoj svetosti i mudrosti brzo se proširio, i mnogi monasi i tražitelji duhovnog spasenja počeli su da mu pritiču sa svih strana. Shvativši da mu je Bog poverio i obavezu starešinstva nad bližnjima, Teodosije nije odbio, nego je moudro i s ljubavlju prihvatio dužnost igumana i duhovnog oca velikom bratstvu koje se oko njega sakupilo.
Podigao je veliki manastir u pustinji blizu Vitlejema, u mestu zvanom Katismon, koji je ubrzo prerastao u ogromnu monaštvu zajednicu. Manastir je imao nekoliko crkava prilagođenih različitim narodima — za Grke, za Gruzijce i za Armence — jer su se monasi iz čitavog tadašnjeg hrišćanskog sveta sklanjali pod okriljem Teodosijevog vodstva. U vreme najveće slave manastir je zbrinjavao i duhovnom disciplinom vodio i do nekoliko hiljada monaha, što ga je činilo jednom od najvećih monaških zajednica u istoriji Crkve.
Sveti Teodosije uveo je strogi ali uravnoteženi red zajedničkog života: zajednička bogosluženja, zajednički rad, zajednička trpeza i bratska ljubav kao temelj svega. Ovaj kinovitski način, koji je na istoku ranije dao sveti Pahomije Veliki, Teodosije je uzdigao na novi nivo organizacije i duhovne ozbiljnosti. Istovremeno je bio čuveni dobrotvor i milosrdnik: osnivao je bolnice, sklonišia za stare i nemoćne, te hospicije za putnike i hodočasnike.
U vreme jeresi Akakija Carigradskog i posle Halkidonskog sabora (451), sveti Teodosije stao je čvrsto na stranu pravoslavlja i podržao halkidonska određenja o dve prirode u Hristu. Kada je car Anastasije, koji je simpatiasao monofizitstvo, pokušao da prisili palestinske monahe na odricanje od Halkidona, sveti Teodosije je javno i hrabro odbranio pravoverni nauk, zbog čega je privremeno proteran iz manastira. No posle carevog pokajanja i zahteva naroda, vratio se u svoju zajednicu s još većim ugledom.
Upokojio se u Gospodu oko 529. godine, dostigavši duboku starost od oko sto i šest godina. Sahranjen je u manastiru koji je sam podigao, a koji i danas postoji u Palestini. Crkva ga slavi kao jednog od velikih otaca kinovitskog monaštva, zajedno sa svetim Savom Osvećenim, čiji je bio savremenik i duhovni drug u utemeljenju palestinskog monaštva.
Tropar (glas 1)
Pustinje stanovniče i u tijelu Anđele, i čudotvorče kakim si se javio, oče naš Teodosije, postom, bdenjem i molitvom nebeskima darovima si se obogatio, i isceliš sve koji k tebi sa vjerom pritekaju. Slava Onomu koji ti je dao silu, slava Onomu koji te je ovjenčao, slava Onomu koji kroz tebe sve isceljuje.
Kondak (glas 1)
Plodove podviga primivši od Boga, sjajniš u mnoštvu čudesa, preblaženi oče. Jer tvojim molitvama đavolske nakane razaraju se i bolesti se ozdravljuju vjernima. Zato molimo te: moli se za nas Hristu Bogu, da spase duše naše.