Житије
Свети Василије Барски — чије је право име у свету било Василиј Григорјевич Барскиј-Плака-Албов — родио се 1701. године у Кијеву, у породици трговца. Школовао се у Кијевској духовној академији, једном од најавангарднијих православних училишта свога времена. Већ у младим годинама показао је неуобичајену жудњу за ходочасничким путовањима и непосредним упознавањем светих места и живог предања Православља.
Око 1723. године, још као млад човек, напустио је Кијев и кренуо на пут који ће га одвести до најудаљенијих углова православног света. Током наредних четврт века путовао је пешице и на коњу кроз Галицију, Мађарску, Италију (где је боравио у Барију код моштију Светог Николе), Грчку, Свету Гору Атонску, Палестину и Сирију. Јерусалим је походио неколико пута, живећи у тамошњим манастирима и скупљајући духовна искуства. Свету Гору Атос посетио је више пута и у њеним манастирима провео укупно више година, упијајући исихастичку традицију и монашку мудрост.
Оно што Василија Барског чини изузетном појавом у историји православног ходочашћа није само сам подвиг путовања — који је у оно доба био изузетно напоран и опасан — него његова способност да све што види темељно забележи. Писао је опширне дневнике и описе, које је употпуњавао сопственим цртежима манастира, цркава и географских локалитета. Његова дела обједињена су под насловом „Перегринација” (Пешеходец), тј. „Путовање” или „Ходачево путовање”, и представљају изванредни историјски извор за познавање стања православних манастира и заједница у 18. веку. Посебно су драгоцене описи Свете Горе, Јерихона, Јордана, Бетлема и крсташких утврђења Свете Земље.
После дугогодишњих лутања, Василије Барски се вратио на Свету Гору Атос, где је примио монашки постриг и живећи у аскетском миру наставио литерарни рад. Упокојио се 1747. године, скоро одмах по повратку у Кијев, куда се био запутио да преда своја дела на чување. Сахрањен је у Кијеву.
Српска православна црква прогласила га је за светог 1962. године, препознајући у њему не само ходочасника и писца, него и правог носиоца духа апостолске вере који је, попут древних монаха, све напустио ради Христа и Цркве. Почива се у Кијеву, али дух светог Василија Барског живи у сваком Србину који чита његова дела и загледа се у цртеже манастира које је овај ходочасник-монах нацртао пре три века.
Тропар (глас 4)
Преподобни оче Василије, који си ходочасник неумуморни био и православни Исток ногама си обишао: твојим дневницима и цртежима потомцима оставиш благо незаборавно; моли Христа Бога да и наше кораке упути ка спасењу и љубави према Цркви Његовој.
Кондак (глас 3)
Путниче Божји и слуго Свевишњега, Василије Барски, ти који си горе свете, манастире и света места исцрпно описао и веру Православља у срцима читатеља разжегао: не престај се молити за Цркву и народ који те у светима почитује.