Žitije
Sveti Vasilije Barski — čije je pravo ime u svetu bilo Vasilij Grigorjevič Barskij-Plaka-Albov — rodio se 1701. godine u Kijevu, u porodici trgovca. Školovao se u Kijevskoj duhovnoj akademiji, jednom od najavangarднijих pravoslavnih učilišta svoga vremena. Već u mladim godinama pokazao je neuobičajenu žudnju za hodočasničkim putovanjima i neposrednim upoznavanjem svetih mesta i živog predanja Pravoslavlja.
Oko 1723. godine, još kao mlad čovek, napustio je Kijev i krenuo na put koji će ga odvesti do najudaljenijih uglova pravoslavnog sveta. Tokom narednih četvrt veka putovao je pešice i na konju kroz Galiciju, Mađarsku, Italiju (gde je boravio u Bariju kod moštiju Svetog Nikole), Grčku, Svetu Goru Atonsku, Palestinu i Siriju. Jerusalim je pohodio nekoliko puta, živeći u tamošnjim manastirima i skupljajući duhovna iskustva. Svetu Goru Atos posetio je više puta i u njenim manastirima proveo ukupno više godina, upijajući isihastičku tradiciju i monašku mudrost.
Ono što Vasilija Barskog čini izuzetnom pojavom u istoriji pravoslavnog hodočašća nije samo sam podvig putovanja — koji je u ono doba bio izuzetno naporan i opasan — nego njegova sposobnost da sve što vidi temeljno zabeleži. Pisao je opširne dnevnike i opise, koje je upotpunjavao sopstvenim crtežima manastira, crkava i geografskih lokaliteta. Njegova dela objedinjena su pod naslovom „Peregrinacija” (Pešehodec), tj. „Putovanje” ili „Hodačevo putovanje”, i predstavljaju izvanredni istorijski izvor za poznavanje stanja pravoslavnih manastira i zajednica u 18. veku. Posebno su dragocene opisi Svete Gore, Jerihona, Jordana, Betlema i krstaških utvrđenja Svete Zemlje.
Posle dugogodišnjih lutanja, Vasilije Barski se vratio na Svetu Goru Atos, gde je primio monaški postrig i živeći u asketskom miru nastavio literarni rad. Upokojio se 1747. godine, skoro odmah po povratku u Kijev, kuda se bio zaputio da preda svoja dela na čuvanje. Sahranjen je u Kijevu.
Srpska pravoslavna crkva proglasila ga je za svetog 1962. godine, prepoznajući u njemu ne samo hodočasnika i pisca, nego i pravog nosioca duha apostolske vere koji je, poput drevnih monaha, sve napustio radi Hrista i Crkve. Počiva se u Kijevu, ali duh svetog Vasilija Barskog živi u svakom Srbinu koji čita njegova dela i zagleda se u crteže manastira koje je ovaj hodočasnik-monah nacrtao pre tri veka.
Tropar (glas 4)
Prepodobni oče Vasilije, koji si hodočasnik neumumorni bio i pravoslavni Istok nogama si obišao: tvojim dnevnicima i crtežima potomcima ostaviš blago nezaboravno; moli Hrista Boga da i naše korake uputi ka spasenju i ljubavi prema Crkvi Njegovoj.
Kondak (glas 3)
Putniče Božji i slugo Svevišnjega, Vasilije Barski, ti koji si gore svete, manastire i sveta mesta iscrpno opisao i veru Pravoslavlja u srcima čitatelja razžegao: ne prestaj se moliti za Crkvu i narod koji te u svetima počituje.