Житије
Светих седам мученика ефеских, познатих и као Седам младића из Ефеса или Седам спавача, Црква празнује двапут током црквене године — једном овим летњим даном, у спомен на њихово првобитно бекство од прогона и чудесан двовековни сан, и једном у јесен, у посебну успомену на њихово славно буђење којим је посведочена истина о васкрсењу мртвих. Били су младићи из угледних ефеских породица, блиски пријатељи и, по предању, другови у царској војној служби, који су тајно, иза спољашњег покоравања својим дужностима, исповедали веру у Христа у граду који је тада још увелико био погански.
Када је цар Деције, боравећи лично у Ефесу средином трећег века, наредио свим грађанима и посебно својим војницима да јавно принесу жртву идолима као доказ оданости, седам младих пријатеља је то одбило и, не могавши да избегну непосредну присилу на други начин, сакрило се у једној пространој пећини на оближњој гори изван града, где су остатак свог тада познатог времена провели у заједничкој молитви, спремни да прихвате мучеништво ако буду откривени. По царевој заповести, када је откривено њихово скровиште, улаз у пећину је заувек зазидан камењем, с намером да тамо скончају од глади као живи затвореници, али су младићи, по посебном Божјем промислу, уместо полагане смрти, у молитви утонули у чудесан, дубок сан.
Прошло је готово два века, током којих је читаво царство од прогонитеља хришћанства постало хришћанско, све док пећина није случајно поново отворена, у време цара Теодосија Млађег, управо у тренутку када су се у самој Цркви јављала погрешна учења која су порицала могућност телесног васкрсења мртвих. Младићи су се тада пробудили сасвим живи, мислећи да је прошла само једна ноћ, и њихово изненадно појављивање пред запањеним савременицима, који су препознали новчиће од пре два века којима су хтели да купе хлеб, постало је опипљив и необорив доказ истине о васкрсењу тела. Испунивши тако своју чудесну мисију сведочанства, младићи су убрзо потом поново, овога пута заувек, блажено починули у Господу. Црква их овим летњим даном поштује као свете младиће чији је двоструки сан — први у прогонству, други у слави — остао једно од најупечатљивијих сведочанстава о васкрсењу у читавој хришћанској традицији.
Празновање
Празнује се 17. август по новом календару.