Шта је исповест
Исповест (Света тајна покајања) је света тајна којом се грешник, уз искрено кајање и исповест греха пред свештеником, прима опрост од Бога. Свештеник није тај који опрашта — он је сведок и посредник. Опрост долази од Бога, а свештеник га даје у име Христа који је апостолима рекао: “Примите Духа Светога! Којима опростите грехе, опраштају им се; којима задржите, задржани су” (Јн 20, 22-23).
Исповест није психотерапија, мада има терапеутски учинак. Није ни пука листа греха — то је сусрет са живим Богом који нас познаје боље него што ми познајемо себе, и који нас у томе сусрету прима назад када се искрено окајемо.
Покајање није само осећање жалости због греха. Покајање (грч. метаноиа) буквално значи промена ума — заокрет, одлука да се грех напусти и да се живи другачије. Без те одлуке, исповест је празна форма.
Ко може да се исповеда
Исповест је доступна сваком крштеном православном хришћанину који је навршио седам година. Нема запрека за старост, пол, здравствено стање или врсту греха — ни један грех није превелик за Божје милосрђе, уз искрен опрост.
Једине препреке су:
- Некрштени не могу да се исповеде (немају приступ светим тајнама)
- Они који не желе да опросте другима — Христос је јасан: “Ако не опростите људима грехе њихове, ни Отац ваш неће вам опростити греха” (Мт 6, 15)
- Они који су се искрено не кају и не намеравају да напусте грех
Припрема за исповест
Припрема је важнија од самог обреда, јер исповест није вреднија од искрености са којом јој приступате.
Испитивање савести: Седите у тишини и преиспитајте се. Користите Десет заповести и Јеванђеље као огледало. Питајте себе: Како сам се односио према Богу? Јесам ли се молио? Јесам ли поштовао недељом и празнике? Како сам се односио према родитељима, према старијима? Јесам ли лагао, крао, оговарао? Јесам ли био похлепан, завидљив, гњеван? Јесам ли помагао онима којима је била потребна моја помоћ?
Пост: Дан пре исповести, по могућности постите — не једите месо, млеко ни јаја, не пијте алкохол. Пост изоштрује духовна чула и припрема срце.
Молитва пред исповест: Постоји посебна молитва пред исповест која се може наћи у молитвеницима. Она нас уводи у прави дух кајања и призивања Божје помоћи.
Не тражи се савршенство: Не морате имати све грехе савршено систематизоване и наведене. Бог гледа срце — важна је искреност, не форма.
Ток исповести
Исповест се обавља у цркви, обично пре јутарње литургије или у време које одреди свештеник. Приступате свештенику који стоји пред аналогијом на којој су Јеванђеље и крст.
1. Молитва свештеника
Свештеник чита молитве припреме за исповест, које позивају Христа да буде присутан и да опрости кајалнику.
2. Наговор
Свештеник вам кратко указује да је пред вама Христос, не човек, и да треба да исповедате све без стида, јер се стид на исповести сматра грехом.
3. Исповест греха
Ви износите своје грехе. Не морате говорити у трећем лицу ни користити посебне формуле — једноставно говорите: “Грешио сам тиме и тиме, у томе и томе…” Свештеник може постављати питања да би вас боље разумео или да вас подсетио на области које сте прескочили. Разговор је поверљив — све што кажете под апсолутном је тајном исповести.
4. Епитемија (ако је потребна)
У неким случајевима, свештеник може дати епитемију — духовну казну или задатак: одређени број поклона, пост, читање акатисту, добро дело. Ово није казна у правном смислу, већ лек за душу — помоћ да се грех стварно напусти.
5. Разрешница
Свештеник ставља епитрахиљ (столу) на вашу главу и чита молитву разрешнице: “Господине Боже наш… опрости му (јој) све што је у овом животу сагрешио(ла)…” Потом вас благосиља. Греси су опроштени.
6. Целивање крста и Јеванђеља
Љубите крст и Јеванђеље као знак захвалности и потврде савеза.
Епитемија
Епитемија (грч. епитемион) је црквена казна или духовни лек који свештеник даје после исповести у случају тежих греха. Није освета нити јавна брука — то је медицина душе.
Епитемија може бити: пост одређени број дана, клањање одређеног броја молитава, читање посебних молитава или акатисту, обавеза накнаде штете нанете другима, или привремено уздржавање од причешћа док се не испуни задати задатак.
Не треба се плашити епитемије. Свештеник који је даје има на уму ваше добро, не вашу казну.
Колико често ићи на исповест
Црква препоручује исповест најмање четири пута годишње — на почетку четири велика поста:
- Велики пост (пред Ускрс) — најважнији, најдужи и најинтензивнији
- Петровдански пост — пост апостола Петра и Павла (јун-јул)
- Госпојињи пост — пост Успења Богородице (август)
- Божићњи пост — пост пред Божић (новембар-децембар)
Многи хришћани иду чешће — једном месечно, или пред свако причешће ако се причешћују више пута годишње. Свештеник — духовник који вас познаје — може препоручити ритам који вам одговара.
Важно је напоменути: без исповести не може се примити свето причешће, осим за децу до седам година. Ово није правило које треба заобићи, већ заштита од несвесног и неспремног приступања светој тајни.