Шта је Причешће
Свето Причешће (Евхаристија, од грч. еуцхаристиа — захвалност) је најсветија тајна хришћанства. Њоме верници примају право Тело и праву Крв Исуса Христа под видом хлеба и вина. Ово није симболика нити метафора — православна теологија научава да су хлеб и вино на литургији стварно претворени у Тело и Крв Господњу, мистеријом Духа Светога.
Христос је на Тајној вечери рекао: “Ово је тело моје… ово је крв моја…” и заповедио: “Ово чинте за мој спомен” (Лк 22, 19-20). Свака православна литургија је обнављање те исте Тајне вечере — Црква се у њој сусреће са живим Христом.
Причешће је врхунац и сврха литургијског живота. Све остало — молитве, постови, исповест — припрема је за овај сусрет.
Ко се може причестити
Причешће није за све — оно је за крштене православне хришћане који су се исповели и испунили услове припреме.
Услови за причешће:
- Бити крштен у православној цркви
- Бити исповеден (старији од седам година) — без исповести нема причешћа
- Бити на помирењу са свим ближњима — причешће није могуће док сте у свесном непријатељству или немиру са неким
- Испунити пост и јутарње молитве (види ниже)
Ко се не може причестити:
- Некрштени
- Они који су под епитимијом која забрањује причешће (по наложењу свештеника)
- Они који намерно нису исповили теже грехе на исповести
- Екскомуницирани
Хришћани из римокатоличке или протестантске цркве не могу примити православно причешће, нити православни могу примати причешће у тим црквама.
Пост пре Причешћа
Пост је духовна припрема која истовремено дисциплинује тело и изоштрује дух.
Пост од хране: Три дана пре причешћа, верници посте од меса, млека и јаја (а у строжем посту и од рибе). Ноћ пре причешћа — апсолутни пост од поноћи, без хране и воде. Јутро причешћа не пијете ништа, па чак ни воду.
Пост телесни: Брачни пар се уздржи од сексуалних односа ноћ пре причешћа.
Пост духовни: Избегавате телевизију, гласну музику, свађе и неплодне разговоре. Више се молите. Читате Свето Писмо или духовну литературу. Ово није ригидно правило већ препорука духа — припрема је припрема ума и срца, не само стомака.
Ако сте болесни и не можете постити од хране, разговарајте са свештеником. Црква је милосрдна према болеснима — важнија је духовна припрема од апсолута поста.
Јутро пре Причешћа
Јутро причешћа има специфичан ритам који треба поштовати.
Молитве: Пре литургије, требате да прочитате Правило за свето причешће (Канон св. Јована Златоустог, акатист, три канона, молитве). Ово правило се налази у свим молитвеницима под “Правило припреме за свето причешће.” Ако вам је ово први пут, свештеник или молитвеник ће вас упутити.
Литургија: Долазите на литургију од почетка — не улазиете усред литургије и не излазите пре причешћа. Причешће је на крају литургије, после Симбола вере и Евхаристијског канона. Кад свештеник изнесе путир (пехар) и позове вернике, приступате смерно, са рукама скрштеним на грудима (десна преко леве), са именом на уму.
Приступ: Свештеник или ђакон држи путир и кашичицом даје Свето Причешће. Отварате уста, примите причешће, прогутате, и љубите дно путира. Потом приђете столу где вам дају топли напитак (топла вода или вино) и антидорон (благословљени хлеб) да не бисте случајно испљунули Тело Христово.
После Причешћа
После причешћа постоје духовна правила која треба поштовати.
Молитва захвалности: У молитвенику су молитве после причешћа — требате их прочитати тај дан. Ако немате време за то у цркви, прочитајте их код куће.
Тога дана:
- Не пљујте без потребе
- Не једите одмах — почекајте барем сат-два, да се почастате са смерношћу
- Избегавајте свађе и грубе разговоре
- Не клањате се до земље (метаније) тај дан — Христос је у вама, и тело које је примило Свету тајну третира се са посебним поштовањем
- Не идете у купање (бања) тај дан
Ова правила нису магијска — њихова сврха је да продужите духовни фокус и не разбијете стање које сте постигли.
Ако аццидентално испљунете или просипете: Одмах обришите и саберите — обавештите свештеника. Не паничите, али и не третирајте то као ситну ствар.
Причешће је сусрет са Христом. Тај сусрет се не завршава изласком из цркве — носи се у току целог дана, у сваком разговору и сваком чину.