Увод
Венчање је света тајна којом Бог благосиља заједницу мушкарца и жене, претварајући је у црквену заједницу — малу Цркву. У православљу, брак није само друштвени уговор нити пуки обред — то је тајна у којој двоје постају једно тело и један дух, улазе у заједницу љубави по узору на Христову љубав према Цркви.
Апостол Павле у Посланици Ефесцима пише: “Јер муж је глава жени, као што је и Христос глава Цркви… Мужеви, љубите жене своје, као што и Христос љуби Цркву.” Ова слика одређује шта православни брак јесте: жртвена, одана и света љубав.
Припрема и пост
Припрема за црквено венчање почиње далеко пре самог дана.
Разговор са свештеником: Пар долази код свештеника најмање месец дана пре венчања. Свештеник разговара с њима о православном схватању брака, о обавезама које преузимају, и проверава да нема канонских препрека (крвно сродство, претходни брак без црквеног развода, разлика вере).
Пост и исповест: Три до седам дана пре венчања, оба младенца посте и долазе на исповест. Свето причешће примају у дане поста, ако је могуће на литургији непосредно пре венчања или дан раније. Пост је уздржавање од меса, млека, јаја, алкохола и сексуалних односа.
Документација: Црква тражи извод из матичне књиге крштених за оба младенца, и потврду да нема црквених бракова који нису разведени. Цивилни брак се склапа пре или после црквеног венчања (законски је потребно да цивилно венчање претходи).
Верихање (Заруке)
Обред почиње Верихањем — зарукама пред црквеним прагом или у предсобљу. Свештеник стоји, држи прстење, и чита молитве. Потом измењује прстење на прстима младенаца три пута — десна рука, што је у православној традицији прст на коме се носи бурма (за разлику од Запада где се носи на левој руци).
Верихање симболизује јавну обавезу — младенци се пред лицем Цркве и заједнице зарицу једно другом. Од овог момента, заједнички пут је почео.
Ток венчања
После зарука, пар улази у цркву и стаје пред свештеник и стари сват (кум венчања). Свештеник чита молитве и литаније, молећи Бога за благослов новог дома.
1. Упити и пристанак
Свештеник пита оба младенца да ли слободном вољом ступају у брак и да ли су икоме дали реч или заклетву. Оба одговарају: “Да, оче.” Слободна воља је канонски неопходна — венчање под присилом није важеће.
2. Благослов и читања
Свештеник благосиља пар и чита одломке из Апостолских посланица и Јеванђеља. Чита се често одломак о свадби у Кани Галилејској (Јн 2, 1-11), где је Христос преточио воду у вино — симбол преображења природног у свето.
3. Крунисање
Ово је врхунац обреда. Свештеник узима круне и ставља их на главе младенаца уз речи: “Крунишу се слуга Божји [име] и слуштаница Божиа [име] у име Оца и Сина и Светога Духа — амин.”
Кум (стари сват) или свештеник држи круне над главама или их носи током следећег дела. Круне остају на главама током целог венчања.
4. Заједничка чаша вина
Свештеник благосиља чашу црвеног вина и младенци је наизменично пију три пута. Ово симболизује заједнички живот — радости и туге које ће делити. Вино је и симбол Крви Христове која печати њихов савез.
5. Опходња (Исајин хор)
Свештеник води пар у три круга око аналогија (црквени сто) док хор пева три песме — Исајијин хор: “Исија, ликуј, Дјева је имала у утроби и родила Сина Емануила…” У сваком кругу кум раздваја венчанице да се не испреплету.
6. Скидање круна
После опходње, свештеник скида круне уз речи захвалности и благослова. Брак је склопљен.
Крунисање
Круне су можда најупечатљивији елемент православног венчања и разликују га од сваког другог обреда. У најстаријој традицији, то су били прави венаци од цвећа или маслинових гранчица. Данас су металне круне украшене крстовима или Христовим и Богородичиним ликовима.
Симболика круна је двострука: оне означавају царство — нови дом је мало царство које супружници заједнички граде и којим владају у љубави. Али означавају и мучеништво — јер прави брак захтева одрицање од себе, стрпљење и жртву. Христос је окруњен трновим венцем; хришћански супружници своју круну носе у знаку добровољне жртве за другога.
После венчања
По склапању брака у цркви, пар излази пред цркву где их чекају гости. Бацање пиринча (или у новијој традицији, латица ружа) над младенцима је народни обичај који симболизује плодност и обиље.
Славље се наставља на свадбеној вечери, али православна традиција подстиче да она буде радосна без претеривања — сећајући се да су младенци управо примили свету тајну, а не само организовали забаву.
Медени месец и молитве: Првог дана брака, свештеник предаје младенцима молитвенике за брачни дом — молитве које супружници заједно читају. Црква предлаже да пар настави редовну исповест и причешће и после венчања.
Шта носити
Млада: Бела боја је симбол чистоте и радости. У православној традицији, млада носи венчаницу која покрива рамена и деколте — скромност је део духа обреда.
Младожења: Тамно одело или свечано одело. Може бити и народно одело ако је таква традиција у породици.
Гости: Жене требају имати покривена рамена у цркви (марама или шал). Сукње испод колена су прикладне. Мушкарци у оделу или формалној гардероби. Треба избегавати превише упечатљиве боје које одвлаче пажњу од младенаца — црква није модни полигон.