Манастир Милешева

О храму

Манастир је задужбина краља Стефана Владислава, унука Стефана Немање, подигнута и осликана између 1234. и 1236. године. Најпознатија је по фресци Белог Анђела на гробу Христовом — призору мироносица пред празним гробом — коју многи сматрају једним од врхунских достигнућа средњовековног европског сликарства.

Године 1236–1237. краљ Владислав је у Милешеву пренео мошти свог стрица, Светог Саве, из бугарског Трнова. Мошти су овде почивале и биле предмет народног и ходочасничког поштовања више од три века, све док их 1594. године турски велики везир Синан-паша није одузео и јавно спалио на Врачару у Београду, као одмазду после српске побуне у Банату. По предању, лева рука светитељева је тада сачувана и данас се чува у манастиру.

У 16. веку Милешева је била седиште Дабробосанске митрополије и имала штампарију која је штампала српске богослужбене књиге — међу првим примерима српског штампарства.

Локација

Координате: 43.3678°, 19.6717° Отвори у ОпенСтреетМап