Житије
Овај празник посвећен је обновљењу, то јест свечаном освећењу храма светог великомученика Георгија (Ђорђа) у палестинском граду Лиди (данас Лод у Израелу, близу Тел Авива), граду у коме је Георгије, према предању, и рођен и где почивају његове свете мошти. Свети Георгије, један од најславнијих и најраширеније поштованих хришћанских великомученика у читавом хришћанском свету, пострадао је за веру у време цара Диоклецијана почетком ИВ века, после дугих и разноврсних мучења описаних у његовом опсежном житију, укључујући легендарни доцнији мотив победе над змајем који је постао један од најпрепознатљивијих хришћанских иконографских призора.
Његово часно тело пренето је после мучеништва и сахрањено у Лиди, његовом родном месту, где су хришћани, чим је то прогон дозволио, над његовим гробом подигли величанствен храм који је вековима био једно од најважнијих ходочасничких места Свете земље. Када је тај храм, после оштећења или рушења током каснијих ратова и освајања, био обновљен и поново свечано освећен, установљен је посебан празник у трајни спомен на тај догађај и у додатну славу самог великомученика Георгија, независно од његовог главног празника у пролеће.
У српском народу овај јесењи празник светог Георгија посебно је омиљен и познат под скраћеним именом Ђурђиц, и многе српске породице га славе као своју крсну славу, као својеврстан јесењи парњак далеко познатијем пролећном Ђурђевдану (6. мају). Тако се свети Георгије, храбри војник и победоносац, празнује двапут годишње у српској православној традицији, као посебан заштитник и помоћник својих бројних верних поштовалаца.
Празновање
Празнује се 16. новембар по новом календару (3. новембар по старом).