Житије
Свети мученик Акепсим био је епископ у Персији, а с њим су заједно страдали и свештеник Јосиф и ђакон Аитала. Живели су у ИВ веку, у време персијског цара Сапора ИИ, који је, плашећи се да хришћани у његовом царству држе страну супарничком хришћанском Римском (Византијском) царству, водио један од најдужих и најжешћих прогона против хришћана забележених у историји, који се протегао на више деценија. Акепсим је, већ као остарео човек од преко осамдесет година, који је целога века верно и мирно пасао своје малобројно персијско стадо усред непријатељског незнабожачког окружења, ухваћен управо док је обављао своју уобичајену пастирску дужност.
Изведен пред персијске мучитеље и судије, свети Акепсим је одлучно одбио да се, по персијском обичају, поклони сунцу и светој ватри (огњу), којима су се Персијанци зороастријске вере клањали као божанским силама, и смело је, и поред дубоке старости која би многима послужила као изговор за попуштање, исповедио веру у јединога истинитог Бога. Због те постојаности био је сурово и продужено мучен, не штедећи га због година, и напослетку је, изнурен мукама, предао душу Господу.
Заједно с њим, иако одвојено хватани и мучени, страдали су и његов свештеник Јосиф и ђакон Аитала, двојица његових најближих сарадника у пастирској служби, који су такође дуго времена трпели тешке окове, гладовање и сурове ране нанесене током испитивања, али се ни један од њих двојице није одрекао Христа упркос свему томе. И они су, после дугог низа страдања, храбро скончали мученичком смрћу, оставши верни до краја свом епископу и заједничкој вери. Црква их све троје заједно поштује као верне пастире и сведоке, који су своје мало стадо, усред непријатељске персијске државе, утврдили у вери сопственим примером и коначним страдањем.
Празновање
Празнује се 16. новембар по новом календару.