Житије
Света мученица Анисија живела је у Солуну на прелазу из трећег у четврти век, у време цара Максимијана када је царска власт сурово прогонила хришћане широм источних области царства. Потицала је из угледне и имућне солунске породице, али је, оставши рано без оба родитеља и тако поставши господарица породичног наследства, одлучила да то велико богатство не задржи за себе, већ га је разделила сиромасима, удовицама и болеснима, желећи да читав свој млади живот посвети Христу у девичанској чистоти и несебичном милосрђу према невољнима. Дане је проводила скромно, у молитви, посту и делима љубави, избегавајући сваку раскош на коју би је њено порекло обавезивало.
Када је једном, у време док је прогон хришћана био на врхунцу, пошла у рану зору на тајно молитвено сабрање верних, зауставио ју је на улици један царски војник из страже постављене да хвата хришћане који иду на богослужења. Када је препознао по њеном понашању и по томе што је носила скривену свету књигу да је хришћанка, приморао ју је да га прати до оближњег поганског жртвеника и да тамо принесе жртву идолима као доказ одрицања од вере. Света Анисија је то одлучно одбила, храбро исповедајући пред њим своју веру у јединога Христа, на шта је разјарени војник, не трпећи њено одбијање, исукао мач и пробо је насред улице, те је одмах предала душу Богу. Хришћани града, сазнавши за њено страдање, са великим поштовањем сахранили су њено тело. Црква је поштује као свету мученицу која је девичанску чистоту, цело своје наследство и напослетку сам живот положила пред ноге Господње, а њен спомен се у црквеном календару везује и за недељу пред празник Богоотаца, непосредно пред Рођење Христово.
Празновање
Празнује се 12. јануар по новом календару.