Житије
Преподобна Теодора подвизавала се у ВИИИ веку у области Цезарије Кападокијске у Малој Азији — истом крају из којег су потицала и тројица великих Кападокијских отаца, Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски, чије је богословско и духовно наслеђе вековима обликовало монашки живот тог региона. Још од младости била је посвећена монашком животу и васпитана у обитељи, где је од раних година навикавала себе на строгу послушност, пост и молитвено правило, по угледу на старије сестре које су је уводиле у тајне духовног живота.
Цео свој век провела је у манастирској тишини, удаљена од светских брига и искушења, у непрекидном труду, дугом бдењу и непрестаном призивању имена Божјег — пракси коју православна духовна традиција назива Исусовом молитвом, једним од централних елемената исихастичког, тиховатељног пута ка сједињењу са Богом. Живела је у време када је Црква подносила тешка искушења, вероватно везана за последње таласе иконоборачке кризе која је потресала Византијско царство тог доба, али је она, удаљена од црквено-политичких трвења у тишини своје обитељи, остала верна светом предању и православном благочешћу без колебања.
Својим кротким и смерним животом стекла је чистоту срца и постала пример инокињама свога времена, које су је поштовале не због спољашњег ауторитета, већ због видљиве светости која је зрачила из њеног свакодневног понашања. Упокојила се у миру, угодивши Богу тихим и скривеним подвигом какав су бирале многе православне подвижнице које нису тражиле признање света, већ искључиво сједињење са Христом. Црква је поштује као преподобну и призива њене свете молитве као заступницу пред Богом.
Празновање
Празнује се 12. јануар по новом календару (30. децембар по старом).