Житије
Преподобна Исидора живела је у ИВ веку и подвизавала се у чувеном женском манастиру у Тавенисију, у Горњем Египту, једној од првих организованих монашких заједница које су настале по правилу светог Пахомија Великог. Њено житије сачувано је захваљујући спису „Лавсаик”, који је саставио епископ Паладије, описујући животе египатских подвижника тога времена. Исидора је изабрала један од најтежих и најређих путева хришћанског подвига — јуродство, то јест намерно претварање да је безумна и неразумна, како би потпуно сакрила своју светост од људи и избегла сваку похвалу и част.
Док су је остале сестре, не знајући истину, презирале, исмевале и сматрале је мање вредном од себе, Исидора је смирено и без иједне речи приговора прихватала најниже и најпрљавије послове у манастиру. Уместо уобичајеног покривала носила је на глави обичну прљаву крпу, хранила се искључиво остацима хране које су друге одбацивале, а никада није седала за заједнички сто са сестрама. Док су остале спавале, она је читаве ноћи проводила у тајној и усрдној молитви, сакривајући тај свој подвиг од погледа других.
Њену скривену светост открио је Бог једном великом пустињаку по имену Питирим, коме се јавио анђео и упутио га у тавенисијски манастир да тамо пронађе угодницу Божју већу од њега самог, иако је споља изгледала као безумна. Када је Питирим, дошавши у манастир, препознао Исидору и пао пред њом на колена тражећи њен благослов, сестре су се запрепастиле и, увидевши своју грешку, почеле су је молити за опроштај и поштовати је као свету. Не могавши да поднесе ту изненадну славу и поштовање, Исидора је убрзо тајно напустила манастир и њен даљи траг се губи. Црква је од тада поштује као једну од првих јуродивих, пример крајњег самоодрицања и смирења ради Христа.
Празновање
Празнује се 23. маја по новом календару.