Житије
Свети апостол Симон Зилот био је један од дванаесторице најближих апостола Христових, назван тако да би се разликовао од апостола Петра, који је такође носио име Симон. Надимак Зилот, што на грчком значи Ревнитељ, носио је вероватно због своје раније припадности странци јеврејских ревнитеља (зилота), који су се у то доба жестоко противили римској власти над Палестином, или једноставно због своје велике личне ревности за веру коју је испољио пошто се придружио Христу.
По једном од црквених предања, он је био онај младожења на свадбеној гозби у Кани Галилејској, на којој је Господ, на молбу Своје Мајке, учинио Своје прво јавно чудо претворивши воду у вино; дирнут и запањен тим чудом које се одиграло на сопственој свадби, Симон је, по том предању, оставио и младу жену и сав дотадашњи живот и пошао да следи Христа као Његов ученик. Поставши један од дванаесторице, са истом оном ранијом ревношћу коју је можда раније усмеравао на политички отпор, предао се сада проповеди јеванђеља.
После силаска Светога Духа на Педесетницу, апостол Симон је понео радосну вест о Христу у многе далеке крајеве — предање га различито повезује са проповедју у Египту, северној Африци, па чак и са далеким путовањем до Британије или Кавказа, у зависности од извора — проповедајући неустрашиво незнабошцима и стрпљиво их приводећи вери. Трпео је притом многе напоре, опасности и прогоне ради имена Христовог, путујући кроз крајеве где је хришћанство било потпуно непознато. По најраширенијем предању, завршио је земаљски живот мученички, разапет или расечен на Кавказу, пострадавши за веру коју је целог живота неуморно ширио по најудаљенијим крајевима тадашњег познатог света. Његова преображена ревност, од политичке у духовну, остала је трајан узор свима који Богу желе служити свим срцем. Православна Црква га поштује као светог апостола и једног од најдаље путујућих проповедника јеванђеља међу дванаесторицом.
Празновање
Празнује се 23. маја по новом календару.