Житије
Преподобни Акакије био је млад монах петог или шестог века који се прославио, пре свега другог, савршеним и безусловним послушањем, а његов потресан пример описао је лично свети Јован Лествичник у својој гласовитој књизи „Лествица” (Степеник ка небу), делу које је вековима остало једно од најчитанијих дела православне духовне књижевности, управо у поглављу посвећеном врлини послушања као једном од најважнијих степеника ка спасењу. Живео је у једном египатском манастиру под руководством старца познатог по необичној строгости и чак напраситој, готово суровој нарави, који га је непрестано, и без икаквог уочљивог разлога, корио, јавно понижавао пред осталом братијом, па и телесно кажњавао за и најмање, често измишљене пропусте.
Али благи и смирени Акакије све је то годинама подносио без иједне речи роптања, са савршеном кротошћу и стрпљењем, гледајући у том наизглед незаслуженом трпљењу пут ка сопственом спасењу и драгоцену прилику да потпуно савлада сопствену вољу и самољубље, оно што монаси сматрају најтежом унутрашњом препреком на путу ка Богу. Никада се никоме није жалио на свог старца нити тражио да буде премештен другом, настојатељу блажем, него је остао потпуно веран у љубави и безусловном послушању све до саме смрти, која га је, изнуреног годинама таквог трпљења, задесила још у релативно младим годинама.
Када је после много година таквог непрекидног трпљења Акакије преминуо, његов старац је, мучен грижом савести, отишао да о томе обавести оближњег искусног духовника и, пролазећи поред Акакијевог гроба, из радозналости или кајања позвао га по имену питајући да ли је заиста мртав — а предање сведочи да му је преминули Акакије, из гроба, мирно одговорио да онај ко живи у правом, савршеном послушању заправо не може истински умрети. Дубоко потресен тим чудом и увидевши сву тежину сопствене дотадашње суровости, стари настојатељ се од тог тренутка потпуно изменио, напустио је своју дужност и сам се, као покајани ученик, предао истом таквом строгом подвигу поред Акакијевог гроба до краја сопственог живота. Црква Акакија поштује као трајан пример смиреног и спасоносног послушања које побеђује и саму смрт.
Празновање
Празнује се 12. децембар по новом календару.