Житије
Преподобни Антоније Печерски, зачетник организованог монаштва у Русији и отац славне Кијевско-печерске Лавре, родио се почетком једанаестог века у граду Љубечу код Чернигова. Још у младости, осетивши снажан позив ка подвижничком животу, запутио се на Свету Гору Атонску, где се замонашио и, под руководством искусних светогорских стараца, изучио темеље строгог монашког подвига поста, молитве и послушања који су тада у руској земљи били готово непознати, будући да је хришћанство у Русији примљено тек недавно, крштењем кнеза Владимира 988. године.
По Божјем промислу и, по предању, по непосредном налогу свог светогорског игумана, који му је прорекао да ће од њега потећи мноштво монаха, Антоније се вратио у родну Кијевску земљу да тамо посади семе пустињачког живота који је понео са Атоса. Обишавши неколико кијевских манастира и не нашавши у њима ону строгост подвига којој је тежио, настанио се сасвим сам у малој пећини ископаној у обронку брега над реком Дњепром, коју је раније, по предању, користио свештеник Иларион, будући кијевски митрополит. Тамо је провео године у потпуној осами, молећи се, постећи и радећи, хранећи се најскромнијом храном сваки други дан.
Глас о његовом светом животу убрзо се раширио по целој Кијевској земљи, те су му почели долазити људи тражећи благослов и савет, а неки су остајали уз њега тражећи да и сами постану монаси — међу првим и најзначајнијим ученицима био је и млади Теодосије, касније прослављен као свети Теодосије Печерски. Како је број братства растао, пећине су прошириване и умножаване, и тако је из те скромне осаме настала велика Кијевско-печерска Лавра, колевка целокупног руског монаштва, из које су кроз векове потекли безбројни свети подвижници. Свети Антоније се, и поред свог оснивачког угледа, доследно истицао крајњим смирењем и љубављу према тишини, упорно избегавајући сваку славу и положај игумана, који је препустио својим ученицима, док је сам настављао да живи као прости подвижник у својој пећини. Упокојио се у дубокој старости, око 1073. године, а Црква га прославља као оца руског монаштва и оснивача једне од најзначајнијих православних обитељи у историји словенског света.
Празновање
Празнује се 23. јул по новом календару.