Житије
Преподобни Авксентије живео је у петом веку и био је један од познатих подвижника византијског истока, пореклом Сиријац. У младости је служио као телохранитељ и официр на царском двору у Цариграду, у време цара Теодосија Млађег, где се одликовао необичном разборитошћу и дубоком побожношћу усред иначе прилично световне дворске средине, али је, и поред угледа који је уживао, све више чезнуо за усамљеничким, молитвеним животом потпуно посвећеним Богу, далеко од дворских интрига и части.
Оставивши светску службу и славу која му је стајала на располагању, повукао се на пусту, камениту гору близу Халкедона, на азијској обали Босфора наспрам Цариграда, и тамо се затворио у сасвим тесну келију, проводећи дане и ноћи у непрестаној молитви, строгом посту и дубоком богомислију, избегавајући сваки контакт са светом који је недавно напустио. Глас о његовој светости, и поред његове чежње за потпуном осамом, убрзо се разнео надалеко по целој околини Цариграда, те су му долазили многи болесни, ожалошћени и они који су тражили духовни савет, а он их је, не тражећи за себе никакву славу, речју утехе и усрдном молитвом исцељивао, доследно упућујући сву захвалност и славу једино Богу, а не сопственој светости.
Због изузетне чистоте вере и признате мудрости, био је позван да учествује и на историјском Четвртом васељенском сабору одржаном 451. године управо у његовом суседству, у Халкедону, где је одлучно стао у одбрану православног учења о двема, савршеним и непомешаним природама — божанској и људској — сједињеним у једној личности Христа, супротстављајући се монофизитској заблуди која је тада узнемиравала Цркву. До краја дугог живота остао је веран изабраном монашком безмолвију у својој планинској келији и мирно се упокојио око 470. године. Црква га поштује као светог преподобног оца и учесника у одбрани кључне истине о Христовој природи.
Празновање
Празнује се 27. фебруара по новом календару.