Житије
Свети Дометијан живео је у другој половини ВИ и почетком ВИИ века, у време византијскога цара Маврикија, са чијом је породицом, по предању, био и у сродству. Од младости се одликовао изузетном побожношћу и љубављу према Богу, уз темељно образовање које му је порекло омогућавало. Рано се, по вољи породице, оженио, али када му је супруга убрзо после венчања преминула, тај губитак је схватио као Божји позив, те се сав посветио духовном животу, примио монашки постриг и предао се строгом подвигу и марљивом изучавању Светога писма.
Због чистоте живота и признате мудрости изабран је изузетно рано, још у тридесетим годинама, за епископа града Мелитине у Јерменији, важног пограничног средишта на источној граници царства према Персији. Као архијереј ревносно је управљао својом бројном паством, штитио православну веру од јереси и утицаја који су долазили са границе, обилно помагао сиромашне и избеглице које су пристизале из ратом захваћених пограничних крајева, и својим деловањем подизао углед Цркве у очима и верника и власти.
Због своје ретке разборитости, образовања и дипломатске вештине био је изузетно цењен и на самом царском двору у Цариграду, те је више пута слат у важне државне и дипломатске послове — посебно у Персију, где је учествовао у преговорима који су довели до враћања персијског краља Хозроја ИИ на престо уз византијску помоћ, чиме је обезбеђен дуго жељени мир на источној граници. У тим пословима је мудрошћу и благошћу много користио и Цркви и царству, не запостављајући притом своју епархију. Одликовао се притом несмањеним милосрђем, личном кротошћу и даром усрдне молитве, остајући у срцу монах и усред високе политике. Упокојио се у миру 601. године, оплакан од свога народа који га је поштовао као светог и мудрог пастира, а његове мошти пренете су у Цариград уз велике почасти.
Празновање
Празнује се 23. јануара по новом календару. Поштује се као свети архијереј мелитински, познат по мудрости и милосрђу.