Житије
Свети Маркијан био је свештеник и иконом (управитељ црквене имовине) Велике цркве — чувене саборне цркве Свете Софије у Цариграду — у В веку, у време царева Марикијана и Лава И. Потицао је из веома угледне и имућне цариградске породице, чак у далеком сродству са царском кућом, и од младости се одликовао дубоком побожношћу, широким милосрђем и искреном љубављу према Цркви Божјој, која је надмашивала његову љубав према наслеђеном богатству. То богатство које је наследио није трошио на сопствену удобност или раскош, како би његов положај дозвољавао, него га је систематски раздавао сиромашнима и улагао у подизање и обнову запуштених храмова широм престонице.
Његовом личном бригом и средствима саграђено је и богато украшено више значајних цркава у Цариграду, међу којима предање посебно помиње обнову храма свете Анастасије и подизање храма светих Кира и Јована безсребреника. Као иконом, то јест управитељ целокупне имовине Велике цариградске цркве, свети Маркијан је изузетно верно и савесно управљао повереним му црквеним добрима, старањући се подједнако о достојанственом сјају и лепоти богослужења и о конкретној, свакодневној помоћи убогима града, не дозвољавајући да се црквена средства расипају нити да сиромашни остану без помоћи.
Водио је притом строг и лично уздржан живот, не разликујући се спољашњим изгледом од скромног свештеника, и проводио је дане у непрестаној молитви и конкретним делима милосрђа. Због те чистоте срца и доследности између исповедане вере и свакодневног живота, Господ га је прославио даром чудотворства, те се у цариградском народу сачувало предање о његовој посебној молитвеној сили, којој су се многи обраћали у невољи. Упокојио се у миру у другој половини В века, оставивши трајну успомену на ревносног служитеља Цркве и истински милостивог добротвора цариградске сиротиње.
Празновање
Празнује се 23. јануара по новом календару. Поштује се као ревносни градитељ храмова и милостиви служитељ цариградске цркве.