Житије
Света Домника била је подвижница која је живела у другој половини ИВ и почетком В века. Пореклом из Картагине у северној Африци, као млада девојка дошла је бродом у Цариград у време цара Теодосија Великог, заједно са неколико својих другарица, још увек незнабожакиња које су, по предању, тражиле истину. У престоници су се среле са хришћанским богослужењем и, дубоко дирнуте оним што су виделе и чуле, све заједно су примиле свето крштење — предање сам чин крштења везује за тадашњег цариградског патријарха Нектарија, који их је, по виђењу које је имао, и сам очекивао.
Одрекавши се потом света, света Домника је заволела монашки живот и посветила се Богу у савршеној чистоти, строгом посту и непрестаној молитви. Уз подршку патријарха, основала је женску монашку обитељ у самом Цариграду и око себе окупила девојке и жене које су чезнуле за богоугодним животом, руководећи их не строгошћу правила него пре свега примером сопственог дубоког смирења и врлине, тако да је њена заједница убрзо постала позната по духовном здрављу и миру.
За ту чистоту срца и многогодишње подвиге, Господ ју је обдарио обилним даровима исцељења, чудотворства и прозорљивости, те су јој долазили многи становници престонице — и прости људи и угледни дворјани — тражећи утеху, савет и помоћ у болести и невољи, коју им је она несебично пружала, увек упућујући захвалност Богу, а не себи. Водила је притом изузетно строг и уздржан лични живот, не слабећи у ревности ни у дубокој старости када би јој свако попуштање било опроштено. Провевши готово цео дуги век у непрекидном молитвеном труду, мирно се упокојила у другој половини В века, оставивши за собом успомену на свет и потпуно богоугодан живот, и заједницу која је наставила њено дело.
Празновање
Празнује се 21. јануара по новом календару. Поштује се као светитељка цариградска, позната по дару молитве и исцељења.